Источник

Бр. 10.

источник

Стр 235

ДРУ Г У, која има првенство пред првом због богаства или због угледног друштвеног положаја. Упорство матере, најпослије, уступа жел.и синовљевој, — стеже срце, и даје му најпослије благослов да у.чме ону. коју је сам изабрао, али ју прима у своју кућу и опходи сњом не с материном њежности, већ одурном ладиоћом. Невјеста настоји на сваком кораку да дозна за нерасположење свекрвино према себи и с почетка сноси ћутећки сву тугу, а по том губи стрпљење па и сама стане пркосити свекрви и тијем ју још више раздражује против себе. Врло често долази неспоразум између свекрве и невјесте отуда, што свекрва завидљиво н незадовољно гледа на љубав сина према својој жени. Док је син био момак, мати је била главним предметом његове пажње. Са женидбом измијењује се одношај сина према њој. У срцу његову незаузима она прво мјесто, већ жена. Та промјена вријеђа матер. Вољи и већи дио живота посветила је она на васпитање синовљево; нпје једанпут радп здравља и спокојетва лишила себе ове или оне угодности живота; — и ево друга жање цлодове трудова њезиних. Матери је досадно, што се син« не односи према њо) с пре^ашњом сиповском њежноети, и досаду своју искаљује на жени," која је успјела привући к себи снна и ослабити његову одаиост к матери. Мати, особито ако је размазила сина свога, неће да се осврће на установу, освећену самим Вогом, који је, дајући закон брака, рекао: „ОсгиавиЛе човјек оца својега и матер, и ирилијегтЛв се к жепи својој^ (Вит. 2, 24). — Али често бива и тако, да кривица несугласности са свекрвом пада на невјесту. Каткад жена заиста опази, или се у љубомори њезиној причини, да се муж више покорава упливу своје матере, него њој самој, — и ето невјеста не може то опростпти свекрви и гледа, да јој на сваком кораку прави неугодносги, она хоће, по што по то, да буде искључпвом власницом срца мужа свога, да отклони уплив материн иа њега, а отуда долазе судари измеђуједне и друге. Неријетко се дога^а, да је узрок неправилном одношају између свекрве и невјесте кућни посао и господарство: свијем тим управљала је мати, док је син био неожењен; а сад постаје господармцом невјеста, која у новој својој кући не ће да напусти обичаје и ред, какав опстоји у кући њезиних родитеља. 1Вој се ништа не допада, што је затекла, хоће да удеси све по своме, све да прилагоди својим навикама ц укусу. А то се не допада свекрви. Тридесет или четрдесет година живљаше она у једној нстој кући, под једним и истнм околностима, научила се иа пзвјсстан ред, и стој а вајмања промјена у томе не годи