Источник

Сгр. 236

Бр. 10

јој. Познато је, да је старому свијету теже се поучити од онога, на што се привикао, него што је младому приучити се на оно, што је ново. Праведност и разборитост траже у томе случају од невјесте да буде што је могуће више попустљнва према оној, која је од ње старија, да настоји одмах с почетка да стече њено повјерење и расположење према себи и тек онда приступити увађању новотарија у домаћем животу. Али се дога1ја противно, — и мирни дотле породични круг претвара се у мјесто жестоког рата између скекрве и невјесте. Незадовољство измеЈју свекрве и некјесте не настаје увијек изненада. Догађа се, да су свекрва и невјеста првих дана врло задокољне једна с другом, чак уживају једна у другој. Изгледа, као да међу њпма не ће никад настати нчкакве опасносги по породични мир; али послије неког времена, мијењају се околвости. Млада жена, којој се спочетка нова кућа чинила рајем, примјећује, да у том рају ппјесу саме руже, већ и трње. Она се почиње увјераватп, да свекрва -— нпј(; рођена мати, и рони сузе чим се само сјети остављене родитељске куће, гдје је проводила безбрижан живот у крилу миле мајке своје. Са жалошћу почиње се и свекрва сјећати старога доЈза. А^пређашњих * 1- ' ' теретних брига у кући и домазлуку скинут ]е с ње; али за}едво с тим мора се она растати с пре^ашњом слободом, коју је имала, кад ]е била сама господарицом. Жалост тражи одушке, — и гле, незадовољна једна с другом, свекрва и невјеста повјеракају своју тугу пријатељицама и зианцнма, а пријагелице п знапнце употребе ту нскреност и повјерење за то, да се умијешају у породичне ствари, и тијем још више трују су!'ласност између свекрве н невјесте. Одношаји између њих постају напети и пајпослије непријатељски. Раздором између свекрве и невјесте трује се породични живот, и треба се побринути за средства да се иредуиредп или о;1,страни то зло. Гдје да се нађу та средства? Почнимо од свекрве. — Нема сумње, да опа треба да цијени оданост синовљеву према себи и да се труди, да га одржи; али с впшега разлога бнло би неправедио, ако бн она хтјела остати главним и искључивнм предметом одаиости синовљеве и онда, кад се овај оженио. У томе, што син оставља оца својега и матер и приљепљује се к жени својој, треба мати да види вољу Божју и да јој се смјерно покори, не огорчавајућн се слабљењем привржености синовљеве према себи: иека се она угледа у примјер Нојемине, која бјеше свекрвом Руте, прабабе цара Давида. Нојемини умрије син — муж Рутин; обудовљела невјеста ступа у нови брак, и свекрва ненрестаје одпосити се према њој, као према рођеној кћери, и у кући другога мужа ње-