Источник

ИСТ0Ч1ТИК

Бр. 10.

— и са тужним, мучннм криком он само припада стопама Господњим 1 ). Но он је, ма за тренут, побједпо врага, а та побједа постаде свршеном и потпуном помоћу Оиога, Коме је прибјегао, Којега се сила и исказује (свршава) баш у немоћп. Жалећп несрећника Роспод с влашћу заповиједа: Измди, д8ше нгчист^и 2 ) № чмок-ккд 3 ). Тада Му болеспик поново поставши мртвим оруђем сатанииим, одговорн: что л\и'к и тев'к Т нс^се , Оши Когд К«к кнпиаги)? З дклинлкј тл Коголгк, i« /и^чи /иене. 4 ) Непријател> његов говораше његовијем устима и не само устима, већ и појмовима протпв њега. Тај се несрећни човјек багп противи избављењу, које му носи Гоепод н сасвпи па .људски начин „заклиње Га Богом" „да га не мучи", кад га је Господ баш избав.љао од мука. А тада, видећи његово стање и желећи му повратити свијест о својој личности, Господ га запита, кчо што обично пнтамо човјека, кад хоћемо да га повратимо самосвијести: „како ти је пме?" — Име, које носимо од свог рођења, има за нас велико значење и силу; оно није за нас више пуки звук — у њему је образ нашег ја, у њемује за нас и скраћена историја свег нашег прошлог авдвота. Кад се изговори, оно има такву силу, да нас одмах сјети на нас еаме. Но вџдјесмо како одговори побјесњели на питање Гооподово. Он тако рећи није био више кадар повратити се себи, јер му на путу стајаху ужасне приказе, сличне оним страшним, непобједним пуковима римске империје, пред којима је обеснажен лежао цио тадашњи свијет. Римска легија 5 ) била је у то вријеме народима символ туђег јарма и оне страшие, побједоносне силе, која је тај јарам вјешала људма на вра,т скоро без икаква њихова противљења Побјесњели и рече, да му је име: легија, мкду лшози еслш — додаје он као да разјасни. Призив Госиодњи к самосвијести остаде неуслишан ј болесник говораше само у име злнх духова . . .

*) Олсхаузен (ВШ. Сотт. 8, 285) мисли, да се ријечи Марка и с /Туке крсхЈ^осс, |ЛбуаХу^ СрОУГј не односе на тсробехоУУјаб (У ^уке управо аУахра^а^ и тсробетггаву) ве ^ на 0Н У молбу демона, која затим долази. Но тексг Л!учин то мип1л»ен>е никако не допунгта. Осим тога непојмљиво је, зашто да крик бијеснога управо мора бити знаком демопске власти над њим. 2 ) Госнод на тај начин демонима говори у једнини: д^ии нииспгми — а сам побјесњели вели, ла је у њему веома много бијесова, читава легија. Може се мислити, да је Господ рекао: д8ии као збирну именицу, т. ј. да је под духом разумијевао сву нечисту силу, која је била у том човјеку, без обзира на количину њену. Бо тешко је примити оно мшиљење, као да је побјесњели био у заблуди, кад је мислио, да је у њему на један мах много духова, те да се његове ријечи морају разумијевати тако, да су његове муке биле разноврсне и ужасне. Тако Годет (Соттеп1;аг 7<и (1ет Еуаи^еКит <1е8 Бисаз — уоп Е. Оо<1е{,. Веи^нсћ ђеагђеИе! уоп С. АУишЗегНсћ. Наппоуег 1872. 8. 215.). Јер јеванђелисте о бијесовима свуда даље говоре у множини, што нам потврђује и пропаст цијелог чопора свиња (а не само једне животиње) у мору. Сјем тога тешко би било доиустити и то, да би болесник одговорио Господу сам од себе; цио садржај његовијех ријечи показује, да је он само мртво оруђе сатанино 3 ) Марко V. 8. 4 ) Марко V. 7.; ср. ЈГука УШ. 28. б ) 4000 људи.