Источник

Стр. 274

ИСТОЧНИК

Бр. 12.

и Варнава до^оше у Листру и та.ии 1 к ^кста кллгок -ксткЗкмца, 1 ) међу слушаоцима бијаше и један хроми Ж чрева /И дтјјн сеоеа . 2 ) Ааостол Павле видјећи, акч> к"кр8 1шат1! здрдкт* кутн 3 ) исцијелио га је једиом својом ријечју. А људи, иоражеии такиил необичним чудои коздкигошј гласк скои, локаонски глаголкиде : кози, оуподовлшЕСА чмок-кки)/И'к, снидоша кђ нал » г к Нлрии,ах8 же оуко> ЕлрнакВ Дм (т. ј. Зевсом), Пдкла же '@ј ),И 1л 4 ) Једва пође за руком апостолима, да нх задрже, да им ие приносе жртие, за коју већ жрец^к Дик г к прнкеде мнцм и приносе к г кнци иредту крлта 5 ). Ако је такво било и расположење Гадаримаца према Исусу Христу, то су заиста они били ближе нстнни од становиика Листре, јер, ма да и не разумјеше они истинога Бога и ма да су у Исусу Хрнсту видјели само једнога оД својих богова — ипак је правилна била њихова претпо. ставка, да је њихову земл,у посјетио сам Вог — и по њихово побожно чувство требало их је само просвјетити и довести их до правилног познања тога Чудотворца, који нх је Својом силом поразио Ма да је било и сујевјерно и потпуно језичнпчко,. то чувство је прије заслуживало снисхођења и саучешћа ; него оно стално^Љевјер^о Јудејаца, који уопће не признаваху божанства Пророку из ' ГМзарета .{Јован 1. 46.), који су добро знали само БВегово зема.љско пореклб. ЛТггГ 1 . XIII. 55.). Порекло Христово незнатно и просто не само да није изазпвало према овом Пророку побожности, већ је напротнв често било подлогом хуљењу на ЕВега, које је прелазило и у насиља према ГБему, па шта више и у покушај, да Га убију (Јов. VIII. 59; X, 31). Па нпак Господ, познавајући сву њихову злобу, знајући, да ће та злоба бити и узроком смрти ГБеговој, није престајао просвјећивати њихово потамњело духовно око, уцућпвати их, да га иознаду, крчити пут к њихову срцу, окорјелу у злоби —- а Гадаринце Он смјеста оставља, не разјаснив им ни гсако су били у заблуди у погледу 1Бегове личности, нити како су уједно бнли близу истине ... Илн Га је бољело то, што су Га одмах замолили ишти ш нн^? .. . Но та је молба њихова била природна и појмљива, јер човјек не може у овом животу видјети Бога, осим да одмах умре. 6 ) Осим тога такву молбу је већ једном изразио, као што смо видјели, и аи. Петар — па ипак није та молба изазвала гњев у Госгтода, већ на против још оно пуно љубави сокољење: не боиса и велико оно обећање: ШсЕЛ'к в8деши чмок-ккн лока 7 )

') Дјела ап. XIV, 7.

а ) Дјела ап. XIV, 8.

8 ) Дјела ап. XIV, 9.

*) Дјела ап. XIV. 11—12.

б ) Дјела ап. XIV. 13 —18. «) Исх. ХХХШ. 20; 20; Суд. VI, 23.

') Дука V, 10.