Источник

Бр. 12

ИСТОЧИИК

Стр. 2^3

Но како се тсараахеиг) узима и као „петак" и као „дан припреме", то они у мјесто да схвате ту ријеч као што би требало, наиме као петак дан пасхе, они је преводе као „дан припреме", за пасху, трудећи се да докажу, како се по науци о језику и неможе друкчије преводити х ). Св. Игњатије (ЕШр ХШ.) говорећи, о Насхи која је пада у недељу назвао је са&^ххоч тоО па.аух. Сократ (НЈ84. ес1. V. 22.) говорећи о једној суботи, на коју је пао неки празник зар не вели; „аарЗато - / тђс, горхг^ ? Дакле не можемо се позивати на таково тумачење да тгараохеигј тоо паах а Ј значи припрему за пасху; с друге стране озбиљна критика не треба никад да доводи једног писца са самим собом у опреку, до год то не траже одлучиа, непобитна факта. (Наставиће се.)

Из тумачења св. Писма. ^ 0 . ■ Чудо на гадаринској обали галилејског мора. (Мат. VIII. 28—34; Марко V. 1—20; Лука УШ. 26-39.) — К. СилБченковЂ. — Превео Александар Живановић. (Осијек.) ! Наставак.ј Такав побожни страх је прије потјецао из другог извора. Тако некад и апостол Петар, вндјећи необичан лов, кад оно од множине риба протсрзаше сл лцзежа 1 ) ■— послије узалудних напора рибара сву ноћ — прнпдде кт4 кол^кно /иа [нс 8 соко/иа, глдгола: измди ш лине ако ла В жт* гр -кшен г к есл!к, Господа.— Оужаск ко Лдержлше его н вса с8ш ,К1А ск нилгк, — ј азјашњава јеванђелиста. 2 ) — Није ли такво било и чувство гадаринаца, кад видјеше чудо овог дивног исцјељења ? ... То је тим вјероватније, што су Гадаринци били по свој прилици језичници, а у језичништву бијаше развијена вјера, да сами њихови бесмртни богови каткад сплазе с Олимпа и непосредио опће с људима. У свећеној новозавјетној историји еачувало се једно казивање, које се односи на такву вјеру или боље рећи, сујевјерје језичничко. Када св. апостоли Навле

Ј ) И Вук је од прилике овако разумијевло текст, те га је превео са: г и бјеше петак у очи пасхе. — Н. Т.

2 ) ЈЕука, У, 6,

3 ) Лука V. 8—9.