Источник

Стр. 2?2

ИСТОЧНИК

Бр. 12.

и дана послије суботе тгјс [пас аофјЗатшу, дођоше на гроб (XVI, 1, 2). Св. Матеј говорећи о дану послије смрти Иеусове, употребпо је таке изразе, који искључују сваку сумњу; да се „сутра дан по петку" јјг.д ГатI |лвт5с тг^ кархау.гиђу сабраше главари. (XXVII, 62). Три се синоптичара дакле слджу, сад да впдимо четкр гог еванђелисту. РБегово се свједочанство потпуно слаже са овима. У XIX. глави 42. стиху читамо: „Онде дакле петка, (лараохеиђ, дапа за прппрему) ради јудејскога, јер бијаше близу гроб, метнуше Исуса", а у истој глави стнху 31 : .,и будући да беше дан припреме (петак, кхрхахеигј) да не би тјело остало на крсту у суботу (јер бијаше велик дан она суботл) Јудеји молише Пилата .. . ." А дан који је наступио после суботе у јутро „још док се не бјеше расвануло, дођоше на гроб Марија Магдалина" (XX.), тај дан Јован исто тако одређено назива оним именом као и остале Еванђелисте првим даном суботпнм т7ј бг ц:% тшу аа^атшу. Не можемо пожелити веће сагласностн међу четпри еван^елисте него што 1е ова. Дакле ово стоји на сигурно, да је Исус умрр у €етак. Друга тачка коју морамо доказати јесте: да је Исус распет 15. Нисана. Ово се мора већ из тог извести, што је умро једног пасхалног петка и што је по јудејском обичају у очи тог дана јео са ученицима пасхално јагње. Питање је каква је то била част: је ли онака, као што је прописано за Јудеје да је имају држати или није. Ако је така била, онда је вечера одржана 14. Нисана у вече, и позитибно је да су Исуса други дан на дан празника 15. Нисана распели. Ако се обратимо на прва три еванђелисте, јасно је да сви говоре о посљедњој вечери, као о пасхалној вечери. „Био је први дан бесквасних хљебова" вели св. Матеј ттј бг тсршт^ хф 'АЗДлшу (XXVI, 17). Св. Марко још јасније вели: „то је био први-дан бескваспих хљебова. када клаху пасху" п бте хо паауа е ^ јоу " (XIV, 12). Св. Лука истиче законити и обвезни карактер ове части велећи: „А дође дан бесквасних хљебова у које требаше клати пасху" (XX, 17). Поред овако јасних мјеста не можемо ову част сматрати као обичну част. Еванђелисте говоре о законом прописаној части, која се има одржати 14. Нисана. Неки извјесни тумачи текста у намјери да ослабе свједоџбу четвртог Еванђелисте, покушаше да доведу Јована са самнм собом у опрјеку. И заиста у XIX. глави 14. стиху говорећи о пресуди Пила товој вели: „ А бјеше петак (дан припреме за пасху) пасхе" — „В^ же патокт ^ пасц-к".