Источник

мсточвик

Стр. 271

која је тако^ер припадала Антипи , проповиједао покајање и истину, жигошући грјешнике, па ма то биди и краљеви, као што приличи посланику онога, који без изузетка суди и великима и малима. Кад сравњујући проучавамо четврто ЕванЈјеље и три синоптичка Еванђеља, добићемо исти резултат. Исус је послије свога крштења 781. године, већ празновао прву ГТасху — то је она Пасха, када рекоше Јудеји: „Ево већ четрдесет и шест година како се гради храм овај, а ти га хоћеш за три дана да подигнеш 1 ' (П. 20.). Јован је онда још жпвпо, као што свједочи први стих четврте главе. Првих мјесеца 782. године, када Исус у фебруару путује на Пурим, говори о њему као о човјеку, кога је већ нестало: „Он бјеше видјело, које гораше и свијетљаше," рече, „а ви се хтјесте мало времена радовати његову свијетљењу." (V. 35.). Јован је дакле заточен и поејечен или при крају 781. или првих даиа 782. годмне, а мало послије тога се Христос повукао у Галилеју. Ш. Година смрти Исусове. Да би могли изнаћи годину смрти Исусове, морамо" 1. установити да је умро у петак; 2. доказати, да је овај петак Дан Пасхе, 15 Нисан. Доказавши ово морамо загледати само у астрономске таблице и јеврејски календар и ме^у пошљедвим годинама Пилатовог намјесниковања потражити ону годину у којој је ГГасха пала у петак. Та година ће бити он^а година смрти Иеусове. Да је Исус у петак распет, то нам јасно свједоче Еванђелисте. Св. Лука (ХХ1П, 54) спомињући сарану Исусову, која се десила одмах по смрти, наводи дан и час: „И дан бијаше петак посрхахвођ и субота освиташе". Дан који је долазио послије караахеи^ или петка у кога се жене присутне на Исусовој сарани уздржавале од посла око балсамисања, ма да су миро и мирисе већ спремиле — тај дан вели св. Лука да је био субота (ХХШ, 56). И напосљетку други дан, када жене иду на гроб с мирисима већ дан прије спремљеним, тај дан називају први дан суботни т?ј бв јлса тт аа^Затф^*). Св. Марко тако^ер вели, да је Исус умро у петак и да не би ко караахгктј или петак помијешао са навечерјем Пасхе, јасно додаје: „јер бијатне петак (припрема) то јест у очи суботе" еиеЕ ђч лараакеиг] б еот. лроаар^остоу, (XV, 42.) „И пошто прође субота" бсауеуо^леуоо тоО аајЗЈЗатои т. ј. у суботу у вече, жене купише мириса и миро да помажу Исуса;

*) У славенском тексту стоји овако: едннУ ж! ш гв&ЕШТ-к", а Вук је превео са: „А у први дан недјељни". — II. Т.