Источник

Стр. 270

ИСТОЧНИК

Бр 12.

гоше вјешала и објесише на њих човјека од сламе, кога назваше Аманом, именом онога, који је хтио да упропасти јудејску иасеобину у Персији: спаливши овога. спалили су свога гониоца. Неки се позивају на ове скандале, 'као на важан узртк, који је могао Христа спријечити, да не иде на овај празник. Заборављају, да ови скандали у очима правог Јудеја нијесу могли лишити сам празник његовог свећеног карактера. За њих је он био народни празник, који их је потсјећао на један од највећих догађаја, када се показала милост Божја прсма своме народу. Зашто би се Спасител. Јудеја и цијелог света устезао д г празнује спас Израиља? Та овај празник жријебања бјеше празник сиротиње, коју је издашност богаташа том приликом обичио нахранила Дакле пријатељ сиротиње, како ие би дошао оних дана, када су они које је он волио, били у радосги ? Оно важно мјесто код Јосифа Флавија (Ап^и. XVIII. 5, 1, 2,) кад се правилно протумачи, такођер потврђује, да је Крститељ у оно вријеме заточен, како ми установисмо. Заиста је вј«роватн$, да строги пророк није могао дуго гледати скандал што га је починио Ирод Антипа: што је наиме отјерао своју закониту жену, ћерку арДГпског краља Арете, и узео Иродијаду жену свога брата Филипа. Ову своју браколомну намјеру извршио је Ирод послије једног свог пута у Рим. Јосиф не наводи вријеме тога путовања, али га можемо ипак доста приближно установити. Једна згодна прилика показала се 782. године од осн. Рика. Умрла је Ливија. Ушљед смрти старе царице Саломе ступио је у посјед нашљедства, које је Ирод у својој опоруци овој оставио, вароши Јамнине, Ардод, Фазаел и Архелај. Било је у интересу Аитипином, да покуша у овом тренутку. не би ли од овог посједа, који је био у сусједству његове државе, ма и један дио добио натраг. Ова претпоставка потпуно одговара брзом путовању, које Јосиф јасно истиче велећи да се Антипа вратио, пошто је послове, због којих је ишао у Рим свршио. 1 ) Тацит (Аипа1. V. 1.) тврди, да је Ливија умрла за конзуловања два Гемија. Они су ступили у звање јануара 782. године. Ако је царица умрла у почетку године, путовање Антипино је било јануара — марта ; а повратак његов, који је свакако био журан, да би што прије одржао браколомне сватове, падао је у исто доба са Нуримом за то вријеме је Јован у Јудеји на обалама Јордана, као и у Переји,

Ј ) Д;зс7сра1;«[Ј.г\<ос гу хгј Ршр.г ( гф'ат:е; ГатаХхо.