Источник

Стр. 300

источник

Бр 13.

сматрала за гријех устајати против ње. Тако нека зна невјеста, да је њој свекрва оно исто, што и рођена мати, због брачне свезе с њезиним сином. Због тога узрока дужна је жена нарочито уздржавати се од гадне жеље да побуди у срцу мужа свога нерасположење према његовој матери. То не би водило к никојему добру; бадава би си жена уображавала, да ће љубав мужевљева према њој расти по мјери растућег нерасположења к матери; ко љубав, која се зачне с првим часом живота, плати незахвалношћу, код тога не може бити стална узајамност у одношају к љубави, која никне у касније вријеме. Ко погази љубав материну, неће дуго цијенитн чи оданост материну. А пошто несугласност између свекрве и невјесте може бити подржавана одобрењем, или изразом саучешћа са стране, то не треба невјеста да тражи такво саучешће жалбама пред својим родом и знанцима. Ни ро^еној матери, ни рођеним сестрама не треба она да говори за свекрву. Ако хоће да се жали и да олакша срдачну рану казивањем, нека се жали пред самим Росподом, нека једино Њему открије своју тугу, и моли од њега помоћи, да поднесе уврједе. Ријепшвши се да цзабере јединога Бога, да му повјери своје домаће јаде, она ће сама" беспристрасније погледати на свој положај и мо ;да ће се увјерити, да и она није сасвим невина пред свекрвом. Пред Богом, свезнајућим и нашраведнијим, не ће смјети она исказати своју ствар у облику, који само њој годи, као што би учинила пред људима. Човјек ое може задобити вјештом и пристрасном самообраном, али Срцевједац и беспристрасни Судија не може бити обманут; због тога, прије него кога окривим пред њим, који ми није по ћуди, дужан сам најприје строго испитати савјест своју, јесам ли ја праведан, је ли све учињено с моје стране, да не дам повода другима да мене врије^ају, није ли настала увреда неопрезном, неразборитом ријечи или поступком с моје стране. Кад би свака невјеста стављала себе пред суд Бога и своје савјести сваки пут, чим буде незадовољна са свекрвом, — било би узрока или новода к такому незадовољству све мање. Смјерност, снисхођење и попустљивост — најбоља су средства да се одржи и успостави мир, А најопаспије је по невјесту дружити се са особама, чије је оштро око и фино ухо кадро сијати раздор у породицама. Новости, које чују или их опазе, брзо се раширују по свијету и свуда побуђују учешће и љубопитство. Тада вам долазе сусјетке и знапице, те једне добродушно, а друге злонамјерно дознају од вас о иородичној размирици, увећавају ваше исказе новостима о особи, с којом ви нисте задовољни, и тијем сипају у огањ уље, још више увећавају ваше