Источник

Бр 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 301

незадовољство. Ваша искреност дала је храну новим сплеткама. Оно што сте ви у четири ока рекли, понављају зли језици на сав глас, и у изврнутом облику сазнаје се за особу, која с вама не живи у љубави1 и распирује у највећем степену непријатељство њезино к вама. 3.ло постаје горе, не да се поправити, — а све због неопрезпости с ваше стране у опхођењу са знанцима. Домаћи кров треба да буде затнорена светиња, у коју не треба да има сваки приступ. Излетјелу из кавеза птнцу још можемо ухватити. Али ако се оклизне с језика неопрезна или рђава ријеч, њу ухвате други, па ју више не поврати. Али оставимо упутства и мјесто њих, покажимојош надруги примјер невјесте, достојне подражавања не мање од Руте. Моника, мати блаженога Августина,ро|>енау побожнојхришћанској породици, у Африканскомграду Тагасту, удасе у 21. години за незнабошца Валерија, једних година с њом. С њима заједно живљаше у кући његова мати, исто тако незЕ1абошкиња. Син и мати бјеху нарави окрутне, жестоке. Сад бјеху строги са слугама, а сјутрадан дозвољавали ба им да раде што хоће и да их варају. Лукаве служавке знале су се врло добро користит^ -тијем п до најмањих ситница ухватише слабе стране својих госпбдара. И-ено до !је у кућу невјеста — жена, каквих историја мало позна. ПобоЈ&на п добродушна, вјешта и разумна, смЈерна и кротка, трудољубива и опрезна, показа се одличном домаћицом. Служавке је се бојаху, јер је она учинила крај њиховој лијености и обманама. Свекрва је почела примати од њих долагивања на невјесту; лако ју је било расплашити, — она је била жестока, а Моника заиста ннје у многом радила онако, као стара домаћица. Најпослије незадовољство с невјестом преокренуло се у непомирљиву мржњу на њу. Но Моники пође за руком побиједити непријатељство стрпљивошћу и кротошћу. Она је одговарала на укоре свекрвине ћутањем, њезином гњеву н неправди увијек би противстављала ласкање и попустљивост. Па што бјеше илодом такога владања? Срце свекрвино омекша; она је најпослије увидјела дост >јанство своје невјесте, престаде слушати долагивања протнв ње и једнога дана наговорн сина да оштро казни сплеткашице — служавке. Кад оу биле кажњене, саопћи им она, да ће у будуће посгупати с њима исто тако, ако стану сијати раздор између ње и некјесте. Свекрва се увјерила о невиности Монике и о неправедној кривњи, изнешеној против ње. Ме^у њих двије усели се искрена једнодушност, и кад би невјесту ма ко окривљивао, свекрва би се заузела за њу. По примјеру Монике треба да поступају са свекрвама све невјесте ако хоће да живе с њима у миру, Кад је љубављу, трпљењем, смјерношћу, ласкањем, услужношћу могла она свладати не-