Источник

Бр. 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 299

Зло је, ако муж, мјесто да буде беспристрасним судијом њихова неспоразума, сад држи пристрасно страну једној, сјутра — другој; сад слуша једну, сјутра — другу, сад допусти да мати гра,и жвну, сјутра —• жени, да грди матер; или напротив, ако увијек држи страну само једној, на пакост другој. Тада породичпи круг бпва жалосно позориште распадања, сваке врсти нереда и ргстројства; тада ће се удаљити из њега благослов Божји. Најпослије мора и невјеста са своје стране употребити све могуће силе да се уреде и одрже мирољубиви одношаји према свекрви. Св. Писмо представља нам у лоцу Руте прекрасни образац невјесте. Та моавка и незнабошкиња поштује п љубн матер свога мужа, Ноемину, као рођену. И послије смрти мужевљеве не престаје она поштовати и љубити ју, премда ништа не очекује од ње. Муж њезин бјеше Јевреј, који се преселио с оцем Елименехом, матером и братом у земљу Моавску, због перодице код куће своје. Елимелех умре паскоро иза сеобе. Синовп његови и Нојеминини ожеишне се двјема Моавкама, али за десет годииа умрпјеше обојица. Ноемина се спремала да се вратп у сноју земљу. Обје невјесте, нз љубави према свекрви, по^оше за њом. Једпу од њих — Орфу наговори путеи да сб врати патраг; но друга — Рута, не хтједе се под нипошто растати с њом. „Куда год ти идеш ", говораше она свекрвп, „идем и ја; и гдје св год ти настапиш, пастапиЛу се и ја; гавој је парод мој народ, и твој )с Вог мо) Бог. Гдје ти умреш, умријеЛу и ја и онде Лу биши иогреоена. То нека ми учини Госиод и то нека ми дода! . . . смрт 'Ке ме само расшавити с тобом ." (Рута 1, 16 и 17). А да ли тако раде невјесге данас? Рута говори, да ју само смрт може раставити с њеном свекрвом. А данас пма такнх невјеста, које једва чекају, да им умре свекрва. Рута, преселивши се с Ноемином у њезип род у Витлејем, одлази на њиву Возову у вријеме јечмене жетве, пабирчп класје за жетеоцпма и добивени на тај начин хљеб дијели радо са свекрвом. А даназ има певјестЗ,, које себи ништа не ускраћују, а свекрвама увијек броје залогаје и врло их нерадо прехрањују. Снака невјеста треба да љуби и поштује свекрву као рођеиу матер. Муж и жена сачињавају једно тијело, према томе су и родпгељи у њпх — заједнички. Не треба да непјеста зове свој V свекрву матером само из учтивости; та је маги дала њој мужа, она га је носила под својим срцем, у мукама га је родила, одхранила и васпитала. За мпога својства, која су женп мпла, обвезап је он тој матери. Невјесга је дужна звати матером свекрву п поред чудних њезиних иавика. Га кад би таква навика била код њозине рођене матере, оида би заиста