Источник

Бр. 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 291

ријешено само с једне стране, а зашто да су у томе морали страдати и Гадаринци — на то још није одговорено. Не можемо дакако пристати ни на оно тумачење, да је Господ дозволио бијесовима, да уђу само у свиње, а да су искључиво бијесови криви за пропаст свиња 1 ). Јер као Свезнајући, Господ је знао, шта су они хтјели са својом молбом и испустивши им молбу, пристао је уједно и на пропаст свиња. Као Свесилни Он је могао спријечити бијесовима, да не злопорабе Шегове дозволе; могао је спријечити, да ре учине ново зло, као што им је онемогућио и даљи њихов оистанак у том крају —- па зашто није спријечио ? . . . Шта значи то попуштање демонима ? . . . Истина, Бог не може бити виновником зла, али не смијемо закључивати на тај начин, да Господ Исус Христос није био виновииком пропасти свиња у мору : кад бисмо то хтјели закључити, м-.рали биемо најприје доказати, да је пропаст свип>а било зло, а то се не м< же дс казати. „Оно, што ми иазивамо физичким злом, чим нас Бог казни за гријехе, није зло, јер у себи садржи добро, помажући нашој псправци и побуђујући нас на дпбро." 2 ) Зашто не бис.чо таквим злом сматрали и пропаст гадариискпх свиња? ... Истина је и то, да Бог не нарушава слободе ни злој вољи у свијету; али ипак ограничава је; дакле у пропасти свиња изразила се слободна, зла воља духона, но само попуштање Госиодње тој злој вољи показује на особите сврхе Његове премудрости; ако им Он, истјеравши их из човјека, није дозволио ни да остану у том предјелу, то се очевпдно очекује, да им неће допустити, ни да тај чопор свиња упропасте, јер они су и желили, да остану у том предјелу баш зато, да још то зло учине. Но Господ не допустивши им да остану у том предјелу, не брани им, да упропасте свиње. Тако дакле пропаст свиња у мору не можемо протумачити злом вољом духова, која, и ако се испунила, испунила се једино по особитом попуштању Господњем. Зато други тумачи с разлогом држе, да је пропаст свиња искушење за Гадаринце, и то у том смислу: да ли су они способни, да вјечна блага претпоставе временитим, или нијесу . . . . 3 ) Но ипак је нејасно, како су у том догађају Гадаринци могли чпннтп разлику и бирати између вјечних и земаљских блага ? . . . На који су начин могли, видјећи пропаст свиња, узвисити се до мисли о вјечном благу? . . . 1 ) Тако мисли н. пр. Мајер (КгН. — ехе&. НапЛЈшсћ, стр. 232 ). А. Влек мисли, да се свињи бацили у море од оног силног ужаса, у који су га нагнали сами побјешњели (види код Мајера Љ1<1). 2 ) Правосл. Догм. Богосл. Макарш, Митроп. Московског и Коломенеког, Том 1, § 21, стр. 184. 8 ) Тако: Шег, Арналди и Улман. Види: Мајер (Кгк. — ехе^. Нап(1ђ. стр. 232.).