Источник

Г>р. 13

источпик

Стр. 293

се израз „јести пасху' 1 није односио само на пасхално јагње, него п иа оне добровољне поклоне, [„Кагигара*', као што их Талмауд назива] п жртве, које су побожни Јудеји у смислу МоЈсијевих закона (У, 16 17; II, 23, 15; 34, 20) на празник особито у јутру 15. Нисана хрпама доносили. Ако израз „јести пасху" нма овај смисао, који се у осталом слаже и са начином којим св. Јован обично говори о пасхи (Јов. II, 13, 23; VI, 4; XI, 55; XIII, 1.), неможемо, а да увидимо, како се може. четврто јеван !јел >е тако тумачити, да га стављамо на супрот трима јеванђељима која то јасно и сагласно причају. 1 ) Годину смрти Исусове морамо метнути у 783. годину од оси. Рима, а у 30 годину по обичном рачунањј а ). То нам јасно потврђује астрономија. Исус је фактично распет једног петка; то једногласно тврде Еванђелисте и опште нпкад непромијењено предање (Мат. XXII, 62; Марк. XV, 42; Лук. ХХШ, 54; Јов. XIX, 31, 42); тај петак је био дан Пасхе (Јов. XIX, 14) и по том 15. Нисан. Исус је дакле умро оие године, кад је Пасха пала у петак. Астрономске таблпце пак, које показују пут мјесечев од 29. до 33. године (две крајње тачке, међу које можемо метнути годпну смрти Исусове) свједоче, да је Пасха пала у петак само 30. године. 15. Нисан ове годпне одговара 7. апрплу ; дакле Исус је распет на крст 7. априла 783. године од осн. Рпма, а по обичном рачуиању у тридесетој години. Осим јеванђелиста два псторпчара, — један Јудеј: Јосиф Флавије, други незнабожац: Тацит —■ у кратко спомињу смрт Исусову и вели, да је била за управе Ионтијског Пилата, а владања Тиверијева. Говорећи о Хришћанииа, које је Нерон својом кривицом обиједио, наиме да су запалили Рим, и које је бацао на најстраховитије муке, вели Тацат, да су они добили свој назив од „Сћг181 ;о8 =а, кога је у вријеме Тиверијево, Понтијски Пилат осудио на смрт. 3 ) „У то доба", вели Јосиф Флавије, — на оном свом зиаменптом мјесту, за које вели модерна критика, да је фалзификат Хришћанске руке, али које нема права да одбаци —- „у то доба, када је Јудејом

1 ) Морамо примј тити, да ако узмемо израз „јести пасху" у строгом смислу, опет ми имамо нраво. Због изванредне множине странаца, јеруеалимски Јевреји нису могли јести пасху тај дан. Странци, као Исус, славили су је 14, а Јерусалимци имадоше право да одрже пасхалну част 15. Нисана

2 ) Поггап Кјезз доказује, да је година смрги Ис^сове била 786. а. и. с. Стр. 87. — У расправици „У којој се години родио Спаситељ наш Исус Христос," стоји да се тај догађај десио 785. г. - Дабр. Ист. 1 II. — 1893. — Иод обич/шм рачунањем, треба разумјети Дионисијево рачунање. — Биди I. Одс. ове расправице. — Н. Т.

3 ) . . . сјиоз рег Да^та 1ПуИ;об уи1§мгк „сћпз^лапоб" арреПаБа*,. Аис1ог пот1П18 ејиз „Сћпб1иб к > ТИоепо 1трегап1:е ? рег ргосига!;огет Роппит РПаШт ^иррИст а^есШб ега4. (Аппа1. XV. 45.).