Источник

Бр, 13.

источник

Стр. 295

панагија, крста, митре, жезла и т. д. Те разлике, о којима смо овдје намјерни пиеати, наравно, да се тичу само облачења послије хиротоније и предавања знакова дотачног јерархнјског степена, јер ријечн којима се тајна свештенства подјељује, и молитве које послије њих долазе, установљене су у најстарпја времена, и нити су се мнјењале нити се могу мијењати. За подлогу ове расправице служе два грчва служебника, која оба носе наслов : ЕбуоАбу.оу тб |>.гуа, ц од војпх је једаи радња: 'Хоаууои тг хас 2лирсооуо? тцју аЗјшђгкцт ВгАоиобу, а штампан је у Мљецима, као II. п.Јдање 1854., а други је састављен: тсара хир1ои 'АХг^ауброи тоО КаухгХХарсоо, и издан у Мљецима 1755. Кад ове служебнпке сравпимо са Чинокник'к-ом одјереисктџ свАШ,ЕННосл8женТА, штамианим у Москвп у син. штампарији 1890. можемо наћи шљедеће разлике: а) код обреда рукоположења за ^акона. У грчким служебницима стоји, да ипођакона, који на солејп чека пропнсано вријеме када ће за ђакона рукоположен бити, два ђакона у олтар уводе обилазећи с њим свету трапезу и појућп про. писане тропаре, иза којих се рукоположеник поклони архпјереЈу, који му главу трипут знаком часнога крста знаменује. По знаменовању том наређује архијереј, да се кандидат распаше, да му се скине покривач 1 ) и да се окрене светој трапези и клекне на десно кољено. Архијереј полаже своју десннцу на главу кандидатову и послије: Еогшмгк чита молитву: ЕожЕственнаА вллгодат^ . . . Иза довршеног рукоположења наступа облачење, те архијереј ставља новом 1јакону орар на лијево раме уз изговарање: "Ајјсод, а послнје овог му предаје рипиде, такође са ријечи: "А^.ог, нови пак ђакон цјелива се са осталим ђаконима и вјеје свјатаја. Као што се види, ту је већ разлика измеЈју грчке и славенске праксе односно обреда По Чиновникт^-у ипођакона доводе до цар^ скијех врата ипођакони а не ђакони, који га тек на дверима дочекају позивајући још при доласку и уласку кандидатову у олтар: Повми, повмите, покеди пркисвАш.енн-кишж Кл.\дкп;и>. Архијереј осјењава кандидата, али му не зваменује 1лаву — као што је у Грка —- прије и за вријеме обилажења око часне трапезе. Док се обилази, рукоположеник сваки пут цјелива сва четири ћогака трапезе п десницу архијерејску II кољепо односно накољеник. [У Русији је овака пракса, што се види нз Рајевсковог Евхологијона — Беч. 1861. сгр. 67. — дочим је у Боснн и у карловачкој митр шолији пракса, да рукоположеник послије 4 ) Под овим покривачем вал>а разумјети убрус којпм архијереј иза ироизведења за ииођакопа бриа1е умивене руке и којим — на истоку — покрива главу новог ииођакона.