Источник

Стр. 296

ИСТОЧНИК

Бр. 13.

првог обилажења цјелива омофор и архијерејску десницу, послије другог накољеник и десницу, а послије трећег крст којег архијереј у руци држи и његову десницу.] По Чиновннкт >,-у поје се тропари и у пјевницама, дочим у грчком служебнику тога прописа нема. По славенском распнсује се рукоположени тек по рукоположењу и тада му се уз: Догтошгк предају: орар, паруквице , и рипиде, У грчком служебнику о наруквицама ни спомена нема! 6) код обреда рукоположења за презвтаер >, постоје ове разлике Послије херувимске пјесме — наређује ЕбхоХоусо^ — стане ђакон који се за презвитера има рукоположити на солеју, те га два ђакона доводе до царских двери, гдје га примају два презвитера, који га обводе око часне трапезе појући тропаре као и на рукоположењу ^акона. Рукоположеник цјелива ћошкове часне трапезе и пролазећи мимо архијереја дубоко му се клања и цјелива га у кољено преко омофора. Послије обилажења трапезе архијереј устане, знаменује главу рукоположеника трипут, овај клекне лицем к часној тр^пези на оба кољена и послије ђаконове опомене: Еонлилгк наступа рукоположење. Иза довршених молитава, устане неопрезвитер. Архијереј му преноси крај орара с леђа на десно раме уз "Ајјсо^, а затим му даје фелон такође уз "А^со?, што се у олтару и у пјевницама поје. Иза тога нови презвнтер цјелива архијереја и презврхтере 1 ) и стане међу ове читајући кондак. Послије освећења предложених часних дарова приступа нови презвитер архијереју који му предаје свети хљеб са риј^чима: Аа|3е тт-у тсарахаталЦхујУ таит - /)У, ~/.х1 сриХа^оу абтг;У гшд ттјс; Пароиасас тоО хирсои ^јат'/ '1гјао0 ХрсатоО оте кар' аитоО [леХХеи; агсастеГа&ас аитт;;. Нови презвитер цјелива архијерејеву десницу и одлази са светим хљебом у руци иза часне трапезе држећи руке на самој трапези и читајући 50. псалам. При причешћивању он се први од презвитера причешћује и он чита заамвону молитву. По Чинокникт* у није прописано, да рукоположеник има бити на солеји, већ стоји само толико, да га два ђакоиа доводе до царскијех двери; кад уђе кроз двери, прима благослов од архијереја и ступа у средину двојице презвитера, који га око часае трапезе обводе — исто онако, као што је то код рукоположења за ђакона прописано. (Иза обилажења обичај је, да рукоположеник пред часном трапезом трипут метанише). Кад се рукоположеник спусти на оба кољеиа, архијереј му покрива главу са крајем омофора и благосиља му главу у трипутаЗатим најстарнји од презвитера узгласи: Ионте^и^к, дочим по грчком А ) Овога нема у служебнику од 1755.