Источник

Бр. 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 297

правилу ову опомену узглашава ^акон. Иза свршеног рукоположења додаје се новом презвитеру епитрахиљ, затим иојас , фелон и служебник■, уз изговарање: Достоиит* и "АГјсод, дочим се у грчком служебнику спомињу само епитрахиљ (односно премјештени орар) и фелон. [Ни у славенском ни у грчком служебнику нема спомена о обичају, да архијереј новорукоположене приказује на царскијем дверима вјернима, и да се новорукоположени вјернима у три пута клања.] ГГо ЧиновникТк-у послије освећења часних дарова архијереј предаје неопрезвитеру само онај дио светог хљеба, који је са означен, а предаје га са много опширнијом опоменом него што је у грчком тексту, који у славенском преводу гласи: ПрТи /Ми зд/1о'гк с?и, и со;(рани его даже до пришЕстЕЈА Госиода нлшичџ 1ис8сл Христд, иво Л не/И г к ист/лзлнт* ккгг и илшпи. У славеиском нема прописа за то, да се неопрезвптер од презвитера први причешћује и да заамвону молитву чита —- но то се ипак чини по смислу и аналогијп грчкога прописа. Осим овог обичај је у кчрловачкој митрополији, да новорукоположени ^акон и презвитер цјелива архијерејеву десиицу на цр4свеним вратима, кад архијереј послије свете литургије праћен од служећег свештенства до црквеног прага, из цркве одлази. Што се тиче разлике у рукоположењу епископа, грчки служебници имају три начина епископског посвећења. По једном од тих предаје се архијерејски жезао већ нареченом, али још не посвећеном епископу и то непосредно иза очитане исповјести и заклетве, иза које — по том чину — одмах наступа посвећење. У црквама гдје се грчки служи — по служобаику — обавља се посвећење епископа по обреду којег је преоскећени митрополит ниски Митрофан саставио. Код нас Срба обав.ља се ово посвећење по руском правилнику. У Восни је обичај да нокопосвећени епископ од момента посвећења началствује.

Ориси хришћанскога Љивота. од Енископа Висариона. (Чланци за народ). — Преводи протојереј Ј. Петровић, кр. проф. и катихета у Загребу. [Наставак.] Свекрве и невјесте. Од матере мужевљеве штђимо к родитељима жене. Испраћајућн кћер своју у нови живот, треба да је поуче у кротости и смјерности, они не треба да желе и настоје, да се тамо заведе онакав ред, као у