Источник

Бр. 14.

ИСТОЧНИК

Стр. 321

учењу блаженога Августпна није својствено природи душа, одријешених од тијела, да опште са живима. Слични суд иеказује и св. Јован Дамаскин. Ни закључцнма рчзума не могу се оправдати самовољне појаве умрлих! И дписта чему би оне послужиле? Вјере не би побудиле! Ако ми нећемо да вјерујемо, неће нам помоћи ни најочевиднија чудеса, ни најјасније свједоџбе загробних житеља. С друге стране тајне загробнога жикота сакривене су од нас, дакако не без воље Вожје, за то и скако настојаше открити их показује се као неразумна и дрска тежња продријети у област (бића) из које нема повратка. Даље, скако откриће о загробном животу получено самовољно распалило би само несито љубопитство, али не би дало моћи и (воље) расиолож^ша за усавршење у добру, пе. би послужило као боље руководство за морални живот . од вјере и божанског откривеша. Сама могућност општења са умрлима нарушавала би правилни ток земаљскога живота прину^авајући нас, да очекујемо у сваком важном случају саопштеша из другога рвијета, којих непогрЈешивост ипак и по признању самих спирита врло ]е сумњива. Жалосна би била такође судба дугаа умрлих, кад би их живи људи по својој вољи непрестано узнемиривали, увлачећи их у сујетна животна дјела, распаљујући страсти и земаљске склоности. Сав наш земаљски живот мора- изгледати са свим ништав ономе, који га је проживио и који га сматра као кратку н незнатну епизоду: злоба и све што чини садржај напшх жеља, страдаЕБа и нада, за њ' је изгубило значење, а илузија је већ разрушена. Зар то не би значило доводити душе умрлих у сигурна страдања нагонећи их, да на ново преживе сујету, које су се ријешиле. На погпљетку многи спирити тврде, да у њиховим сеансама имају учешћа само духови најнижега разреда. Но одавде већ није са свим далеко до друге хипотезе, о којој спирити обично не држе, да ју је вриједно спомињати, но која ипак није мање вјеројатна од њихове сопствене то јест до хипотезе објашњења појава, да бивају посредством демонске силе. И фактички све недоумице односно спиритистичких феномена лако се одстрањују, ако се призна код њих уплив демона. Противусловља, шале, ругања, у опште својствена су демонском елементу, а добро и прекрасно, што каткад духови јављају, непротивуслови лукавим цијелима ђавола, који гледа да заведе људе, који нијесу тврди у вјери. Уз ову пј)етпоставку није тешко објаснити и отсуство научних открића у саопштавањима духова. Промисао не дозвољава демонима, да