Источник

Стр. 322

ИСТОЧНИК

Бр. 14.

претеку природни развитак човјечанства саопштавањем тајана, које би могле упливисати на општи ток иителектуалнога развитка. Сама шихова претсказивања већином не догађају се као осиоваиа на чисто природном предзнању. У прилог учешћа демо Ја у пропзвађању спиритисгичких фаномена говоре и факти материјализације духова. И заиста, кад би агентима појака биле душе умрлих, које прелазе у загробни свијет са танком материјалном одјећом, какова је унутарње тијело (по Фихте-у мл.) или перисприт, то тешко да би се оне јављале у гробо-чулном човјечијем облику; а при том би могле лако открити своју ирцроду ! На против духови злобе лако могу узети —• по учеЕну Сл>>ва Божјега — облик и анђела свијетла и човјека (2. Кор. 11. 14.). Што се тиче начина, ксјим дјелују тајанствена бића производећи спиритистичке појаве, тога ми не знамо! Може бити, да су демони способни измјењивати оптичке појаве бранећи дјеловању предмета на наша чула или упливом на нерве изазнвл.у халуцинације. Германски професор Визер допушта могуКност мађија и намјерних пријевара од стране злих духова; уједно претпоставња код њих способност, да могу растварати помоћу електромагнетичних сила неорганске предмете на атоме, из којих су састављени, и на ново их сложити у првобитни облик, — чим се и објашњава ишчезавање и појављивање предмета у неким психичкип стањима медијума он види знаке привремене бјесноће под упливом злога духа. Учешће мрачних сила у спиритистичким сеансама допуштали су многи истраживачи спиритизма. често шта више и против своме основном убјеђењу. Тако познати Лајпцишки професор Фехнер, који је посматрао необичне појаве 1878. год. на сеансама Следа, објашњује их на основу демонолошком. Карактеришући спиритистичке манифестације као болесне и ненормалпе знаке људске природе, Фехнер их називље „демонским завођењима" и за потврду тога позивље се на нејасноћу, саблажњивост, ругобу и празнпну откривења духова. Присталица спиритизма — бернски професор Перги тв|>ди, да се зли духови често издају за људе и варају медијуме. Руски професор Бутлеров такође допушта могућност учешћа демона у произвађању спиритистичких феномена. Протестангски богослови: Лутхардт^ Цеклер, Етингер, Крајгер, а од римо-католичких: Шанц, Шнајдер и др. виђели су у многим спиритистичким експериментима дјеловање духова пакла. Са хришћанског гледишта није тешко допустити у области медијумизма, за објашњење тајанствених појава, учешће злих духова.