Источник

Бр. 14.

ИОТОЧНИК

Стр. 323

По науци Слова Божјега ђаво је извор свакога зла, гријеха и погибељи (I. Јов. 3. 8). Ма да га вијерни могу од себе одагнати покоравајући се вољи Божјој (Јак. 4. 7 ; I. Јов. 2. 14) и имају оружје, да се могу противити његовом лукавству (Ефес. б. 11); ипак нијесу слободни од искушавања сатанина (I. К >р. 7. 5; I. Сол. 3. 5), од његових прогањања (Лука 22. 31.) и штетоносних његових намјера и дјела (II. Кор. 2. 11; 12. 7.) Он сије међу људе зло и безакоње (Мат. 13. 19. 29; 16. 23), вара их узим.љући облик анђела свијетлога (II. Кор. 11. 14) и чинећи знамења и чудеса (2. Сол. 2. 9. 1 Снм. 14. 1); напада на цркву Христову (Мат. 16. 18) и вара сав васиони свијет (Ап. 12. 9). У опште учење о ђаволу за толико тијесно је скопчано са људским животом, да се оно не може из вида пустнгн при расматрању питања духовно моралних. Код црквених отаца такође налазимо мисли о дјеловању демона, сродника савремене спиритистичке праксе. Тако св. Григорије Нискњ у ред многих способности пријеваре од стране демона ставља дозивање мртвих: а св. Јован Дамаскин претсказивање будућносги на основу проницања њихова у даљину или по нагађању. Св. -Атанасрје Александријски држи чудеса мађије и чарања за демонске пријеваре. По ријечима блаж. Августина „никаква моћ ђшолска, никакио заклињање не може дозвати душе умрлога, и по томе дозивачима духова јављају се демони, а не душе". — Антоније велики говори на основу властитога искуства, да демони имају каткада обичај, да се појављују пјевајући складно псалмове и да нечистим устима рецитирају изрек^ св. писма. Руски богослови: мпгроп. Фпларет, архијепископ Инокентије и Никаиор, еп. Игњатије Кавкаски и др. исказују свој поглед на спиритизам, као на област, са свим отворену за откривење сатинина упливисања. Сама пракса спиритизма фактички даје потврду за тај поглед. Тако спирити не таје, да молитва и крсни знак прекидају на сеансама појаве и откривења духона; а тим се потврђује учешће сатане код сеанса. Тако исто и сами спприти допуштају могућност учешћа демона у појавама духова, за то и препоручују, да треба правити разлику међу духовима и I онтролирати њихова казивања питањем виших духова, али дакако не дају гаранцпје, да ће казивање ових пошљедњих бити истинито. (Наставиће се.)