Источник

Стр. 324

Бр. 14.

Неколико одговора на питања из свештенопастирске праксе. Светозар Грубач. — Парох новосељански и надзиратељ протопрезвитерата сјеверинскога. IV. „Треба ли или не миропомазати оне, који су крштени у православној вјери, па се одреку Христа, а доцније се покају и зажеле повратити се својој првој, правој вјери?" У првом правилу св. Јована Лосника , гдје је говор о одрицању од Христа забиљежеио је ово: .... „даиас цркпа у главном слиједи ономе, што је установио и опредјелио свети цариградски ташријарх Методијв , и ирема томе у опће поступа са онима који се овако или онако затеку у томе пријеступу. По томе опредјељењу (св. Методија), ако је неко, као још дијете, ухваћен био од нечастивих, те из страха, или из незнања, или из непојимања вјере, принуђен био да се одрече вјере, и послије кад постане човјек обрати се опет хришканском животу и ступи у католичанску цркву са покајањем и сСисповједју . . . нека тада буде иомазан светим миром , исто онако као и они, који се. тек^ крсте, и послије тога нека се удостоји светога причешћа . . . Милости овакве нека се удостоји и онај, који је ухваћен био од нечастивих као већ пуномоћан, а који је мучењима принуђен био да се вјере своје одрече .... Онога пак, којн се без икакве силе одрекао вјере, чека страшна казна: али по неисказаноме божјем човјекољубљу треба ц таквога милостиво лијечити остало даље нека се с њим поступа, као што је прије казано." 1 ) Ово је, с1е &с(о, наредба цариградскога сабора при иатријарху Методију (843.—846.), коју је Машеј Влаетар додао правилу Посниковом. Узевши у обзир, да је баш тај исти Властар, синоисисом евојим довео опет у оићу употребу правила Јована Иосника, или тачније каноникои Посников , који је услијед многих редакција, течајем времена, изгубио свој ирви облик, — јасно је, да је источна црква и овоме додатку подијелила своју санкцију 2 ). Сагласно са овим учи „ Православно исиовиједање вјере католи„ чанске и аиостолске цркве источне " и „ Догматика и исте цркве. Оно прво, у одговору на 105. питање каже: „ Ова се тајна (мироиомазање не даје други иут, осим онима, који се, иогисао су се одрекли имена ') Иравила ( КАХОКЕ2 ј ) правосл. цркве е тун. од Никодима, еиискоца далматинскога Књ. II. стр. 499,—500. ! ) 1Ш<1ет. Стр. 501.—502; 2 ј 6ут. IV"., 433, 434.