Источник

Бр. 14.

ИСТОЧНИК

Стр 325

Хрисшова, оиет обраЛају." 1 ) Догматика учи: „ Крштењв, ако је оно иравилно свршено, не понавља се чи у којем слцчају, ма да ее ко одрече имена Хрнстова и иослије оиет обрати у православну цркву; а мироиомазање ради опих који су се одрекли имена Христова ионавља се у случају њихова обраЛења у иравославље". 2 ) Јасаи коментар овога учења наше цркве пруж1 нам „Нован СкрижалБ" архијепископа Венијамина: ,, И тако само је потребно присаједињавати посредством тајне миропома;:ања оие, који се броје у први разред јеретика, то јест који су се сасвим одрекли Христа и пали у незнабоштво, а потом опет обратили се к цркви. У осталом и овдје мироиомазање није суштаствено иовторење тајне , него служи само као знамење, да им се враћа благодат, коју су они одбацили од себе отпадањем од Христа и св. цркве. То доказују и ријечи у молитви св. Мешодија: „иже Хрнстл шткецгга н престВпикт* спјслпа таннстко: егож« извдкнлту отт ». пл'кнен'1А везкожн кн ^ к крагиж г к, ск нн-нн же нек^кд-кшел*!* д^ктскилп* нлн (Ибчнтелкннлгк нлснлксткол1 г к онк|\ г к нрелестнки окк1члн про* Хождаше, н проч." .... „И нлзналкнанноп к-к неи г к нечлгн мсн-к гакнтнсл к г к сердц'к ЈГ1У/' Како је праведпо било миш.љење св^Метод^а- о сили св. миропомазања, то доста јасно показују оне његове'риј'ечи у трећој молитви. Печат св. мира, добивен на крштењу, не остаје неизгла,див у стању отступништва и неизгла^ује се тим гријехом сасвим, него само потамњује или постаје као нејасан. За то и моли црква: „и назналшминоп кт^ не,итх печати глсн-к и<5итиса кт *. ссрдц-к лчи н по,инп1лен '|а \"к, знЈЛ1Епоклн'|ел1'к креста Христа Ткоегад." То јест, ту се моли, да би свакоме било видл.иво и познато не толико суштаство тајне, колико сила њезина, и не толико самн печат, колико исповиједање праве вјере. Симеон Солупски , на питање: зашто се обраћени у вјеру, послије одречења од ње, помазује светим миром, а не крсти се с нова? — одговара: обраћенога у цркву послије одречења иомазујемо св. миром , а не крстимо по други пут, за то, што крштење саопштава човјеку биће у Христу, а св. миро живот по Христу (т. ј. по образу живота Христова) „дк ^лнТе, скаткшк « и печатк. У крштењу примају л>уди „клагодатк козстанТА и нетл 'кнТА Хрнстока, обукав се у Њега, а у тајни миропомазања печат ГБегов, освећења и дарова Духа светог. По томе, ако се неки измеЈју њих одреку, они имају биће (т. ј. сачувају духовнп и бесмртни живот), устају у послиједњи дан и буду „нетл-кни", али не буду имали ни благодати Духа светог ни светости дјела, и осуђују се заједно са супостатама демонима." 3 ) ') „Иетина" Год. III. бр. 6. Стр. 267. ') Макарш: Прав. догм. богословш. § 210. Стр. 360. >) Ч. IV. гл. 24. § 79, 80. Огр. 476.-477.