Источник

Стр. 330

источник

Бр 14.

показао као један од најуспјешнијих метода лијечења. Да не би изгледало, да је ово само говор, изнијећемо пред читаоца фактичне доказе. Пошљедних 10 година били су изведени темељни опити на птицама (перади), гдје су се показали тако поразни резултати, да држимо, да би било неопростивз, кад би их обзиром на саму науку прећутали. ГГрестави себи читаоче овакав ред покуса : Пјетли и голубови, једнмко стари и тешки, раздијељени су били на два одјељења. Једно одјељење храњено је бпло редовно и изобилно, а друго је подвргавато периодичном, апсолутном гладовању кроз један, два и три дана тако, да за 3 г ј 2 мјесеца није добило хране свега 12—17. дана На концу се пок*зало, да је средњи прираст тежине перади првог одјељења био 15.6%, а другог одјељења, које је имало периодични, апсолутни пост, 21 ■ 7°/ 0 . Кад су заклали и једне и друге, па им разгледали органе, показало се, да се већа тежина овога другог одјељења, које је периодички гладовало, састојала у прирасту ткања мускула, то јест, да је према томе количина бјеланчевине главног саставног дијела органских ткања и ћелија — порасла, а количина воде у ткањима се умањила. — Уз ово је и то од великог интереса, да се већи прираст тјелесних ткања, због кога је порасла и тежина перади, која је подвргнута била периодичном гладовању, показао као резултат употребе мање количине хране, него што ју је добила перад првог одјељења ! Чим се може то разјаснити? Ствар је у овоме: За периода гладовања вода у тијелу перади сацијеђивала се т. ј. њезина количина расла је преко норме ! Изгледа, као да је организам, ко^ји је гладовао, задржавао у органима и ткањима воду-због неких цијели. За тим за вријеме храњења одма непосредно иза гладовања количина воде излучене из организма знатно је порасла, а међу тим храњиви састојци хран : бјеланчевина, масти и угљени хидрати, били су жудно усисани од ткања организма ради даље преобразбе у материју живих ткања тијела. Какву улогу игра задржана у организму вода за вријеме апсолутног гладовања ? Она испира и измива сва ткања тијела, она раствара оне продукте, који се не могу преобразитп и који су ту као непотребни и шкодљиви терет за тијелоЈ за тим она у вријеме обилног храњења износи собом на поље из организма све те растворене у тој отровне продукте преобразбе материја. Послије таког испирата тјелесних ткања отварају се за храну. која на ново у крв долази, лакши путеви за усисавање и примање исте у ћелије организма. Као кад човјек, који изгладни послије физичког рада, једе са већим апетитом, тако управ сваки орган, свако ткање и ћелија организма са већом жеђу усисава и прима храну (бјеланчевину, масти, угљене хидрате и соли), коју им крв прпноси На против при непрестаном обилном храњењу организам није у стању, да се колико треба ослободи отровнпх тварчица, као иродукта преобразбе матерпја, које се при обилатом непрестаном храњењу накупљају у ткањима организма и постају узроком великих болова. Ако скептици мисле, да опити са птицам» немају доказне моћи и ако желе таковнх покуса на човјеку, можемо констатовати, да су слични опити у погаљедње доба не један пут чињене били и са људским организиом и при томе са истим резултатима.