Источник

Стр. 388

источник

Бр. 16

Одонда кроника сппритизма набраја много трагичних случајева, који су вастали услијед психичног растројства ^вегових адепта. И дан данас може се често чути о пагубним пошљедицама непромишљеног бављења спиритизмом. Тако је недавно у Петрограду (нека) једна интелигентна 1је војка убје^ена спиритисткиња, по упуту духова одрезала себи језик и умрла у грозним мукама, али са мирном савјетћу, да је испунила вољу духова. Овим и многим другим фактима сама пракса спиритизма громогласно нам говори, да има иутева к знању, на којима је запор „с више" ? а дрскима, који настоје, да открију тајанствеву завјесу, грози помрачење ума, болести и смрт. Са научног гледишта спиритизам не само да не може обећатп благотворног утјецаја на људски ум и развитак знања, него баш обратно угрожава науку злстојем, слабећи и помрачујући људски умНа основу свега реченога мора се признати, да је спиритизам болесна појава у области савременог мишљења. У њему се исказује једнако и крајњи скептицизам, који је затр'о вјегру у Бага, и крајњи натурализам, који се труди, да проникне у тајне природе и да открпју загонетне силе, које управљају животом природе. Он води до извртања истинитих религиозних појмова, јер на мјесто живота личнога Бога и Шегова премудрога и благога Промисла о свијету, он ставља за основ бића дјеловање непознатих и мрачних сила. Он је непријатељ и истинитом природозванству ; јер својим методом, који граничи са празновјерјем, настоји, да објасни такове факте, који се правом броје у област знања природних наука, и тим на мјесто тачног знања о природи гледа, да стави своје измишљотине, које немају никаквога другог основа него грубо празновјерје. Није за то ни чудо, да се и црква у лицу својих представника, и критичка философија и тачно природознанство, свако својим средствима боре против спиритизма п гледају да отстране његов штетни уплив на друштво и народну масу. — Али овакови савезници, као што је природознанство а од чести и философија, нијесу увијек сигурни за цркву, јер често посижу за њеним истинама и својим одрицањем натприродних елемената у свнјету каткад доводе до материјализма. Природна наука и философија морају се борити опрезно, да не начине квара, гдје се од њих очекује корист. Главна средства борбе налазе се у одредби цркве и најбоље од њих јест што је могуће чешће и дубље утврдити и укорјењивати у