Источник

Вр. 16.

ИСТОЧНИК

Стр. 387

вења духовима. Они су, по ријечима митрополита Филарета, слични лоповима, који настоје да отворе затворе вјечности патвореним кључевима. Само занимање спиритизмом, уз Вожанствено откривење, јест као неко неноуздање у ивај виши извор знања, јест вјероломно нарушавање обећања вијерности религији и цркви, које се даје при ступању у заједницу црквену, јест изданак чарања, а уједно и нарушење првих заповиједи закона Божјега, које забрањују службу другим боговнма И то је шало; општење са палим дусима у спиритистичким сеансама по ријечима Игњатија Кавкаскога, јест управо отступање од Бога. Изазивање духова хришћанских светитеља јест груба и дрска погрда светиње хришћанства. Упињање спирита, да исправе и очисте хришћанско учење, јасно свједочи, да они „и>г8тишеА полшшлеши скоид»и и глаголнли^гА вк1ти л'8дри цжнЈрод-кшл" (Кор. 1. 21—22.). На њима се испуњава апостолова изрека: „пос«тт\ И/И^ Когт^ д^киство лсти, ко ежс в'кроклти лжи (Бог ће нм послати силу пријеваре, да вјерују лажи) (2. Сол. 2, 11.). — У опште није могуће у исто доба бити вијрран хришћанству и заниматп се спиритизмом. За то је блаженопочивпш мИтрополит Филарет и назвао спиритизам дјелом „цедозво.љеним, неплеменитим, пријеступним, незнабошки ј ■' (0 гатању -са словом.). Неограничавајући се на маиифестацију религиозних претстава, спиритизам прате штетне пошљедице и у сфери морално-практичког живота Одвлачећи пажњу људи од предмета и појава фактичног живота, обраћајући је у област пптања и тежњи, које залазе за приједјеле фактичности, у свијет фантастички, тамни и тајанствени, сн доводи до заборава (помрачења) сврхе живота; даје мјеста распуштености и злоупотребама у раду и узајамном одношају људи, навикава лакомислено играти се високим моралним појмовима и важним животним питањима. Осим тога привидна откривења духова и њихови зли савјети често су доводили до ослабљења морала, до растројства начела породичног живота, до сваковрсних пријеступа. Сами спирити не таје тога, да њихови „духови" могу побу^ивати људе на пријеступе и мистифицирати оне, који их из нростог љубопитства изазивају. За тим, занимање спиритизмом растројавајући нервну систему учасника сеансе, изнурује здравље, доводи до лудила и самоубпјства. Још 1852. год. американскм грађани у посебној петицији преданој влади жалили су се на то, да занимање спиритизмом растројава физички састав и показују штетан уплив на морални карактер већине американскога народа.