Источник

Стр. 390

Бр. 16

Вечере љ) бави, на којима су се хљебови ломили и ириносила се велика бескрвна евхаристнчна жртва, већ су показивале карактер такве њене самосталности. Вјера у Месију распетог и васкролог, тај битнп догмат Хришћанства, одугаевљавала је и срце Јудејо —- Хришћанина, који се држао учења апостола; а евхаристија, која се свргаавала 1 ) у нарочитим скуповима само вјерних, не само унутрашњим и битним обликом, него већ и са спољашње стране одјелила је Јудејо —■ Хришћане апостолске цркве Јерусалимске од Јудеј^, полажући још првпх дана живота цркве Христове темељ особитом Хришћанском богослужењу независно од храма и богослужења јудејског. Те богослужбене скупове вјерних у појединим домовима писац „Дјела апостолских" јасно разликује од скупова у Јерусалимском храму кад вели: „сваки дан бијаху вјерни једнако једнодушно у храму (е7 тф Еврф) и ломљаху хљеб по кућама ос'хоу), н примаху рану с радости и у простоти срца". 2 ) А при томе нам он црта и главне црте домаћих богослужбених скуиова, када вели: „и осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хљеба, и у !шлитвама." 3 ) Наука апостолска није била ништа друго, него назидавањс и усавру шавање вјерних у истинама апостолског проповиједања, којега је центрум било лице Спаситеља и ВВегово учење, и састављала је без сумње, битни дио хришћанскога назидавања и богослужења, као што се то донекле може видјети већ и из наведеног мјеста у „Дј. ап.", и као што су то у своје вријеме посвједочили и сами апостоли. 4 \ Назидавајући се апостолским проповиједањем, „вјерни, вели писац „Дј. ап.". бијаху у заједници" : њихов ум и срце бијаху препуни братског мира и једнодушности, њих је сједињавала та братска заједница, та љубави пуна свеза, која је за себе налазила тако видан израз у обилном потпомагању сиромашне и потребне браће. И у таквој су једнодушности приступали вјерни у својим скуповима ломљењу хљеба и узносили молитве. Овдје се је свршавала велика и бескрвна евхаристична жртва, која је састављала најбитнији дио њихових домаћих богослужбених скупова. Са хвалом Вогу на устима и у срцу они су приступали примању евхаристије, а за тим су у простоти и весељу срца дијелили опћу трпезу, у којој се је тако јасно показивала њихова братска заједница, узајамна њубав и мир. 6 ) Истина на поменутом мјесту писац „Дј. ап " слика нам богослужење првих вјерних

1 ) Дј. ап. V, 42.

2 ) Дј. ап. IX, 46.

8 ) Дј ап. II, 42.

') 1Ш. VI, 2.

') Дј. ап. II, 4в, 47.