Источник

Стр. 464

ИСТОЧНИК

Бр. 19

јудејски погледи и предрасуде, које су се прије налазиле као у сањивом стању, с образовањем знптних хришћанских из незнабоштка опћина, као пробудиле, да с новом силом опредјеле одношаје међу Јудејо-Хришћанима, по особини претјераним, и Хришћанима из незнабоштва. Но несумњиво је с друге стране и то, да су поколебано опћење, благодарећи претјераним Јудејо-Хришћанима, вазда чували умјеренији дијелови њихових чланова. Књига „Дј. ап." и неке апостолске посланице саопћавају нам из живота Јерусалимске првоопћине у њеним одношајима према опћивама из незнабоштва у Хришћанство обраћеним (разумијемо умјереније дијелове ове и оних) таква факта, која наиме говоре у корист тога. Тако, по свједочанству „Дј. ап", када је јеванђељска наука прешла предјеле светог града и допријела до Антиохије и овдје положила темељ новој Хришћанској опћини, црква Јерусалимска шаље овамо из своје средине Варнаву с цијељу, да поздрави и потпомогне младу Хришћанску опћину. „И обрадова се муж овај, причају о том „Дј. ап. и , дошавши и видјевши благодат Божију, и мољаше све да тврдијем срцем остану у Господу" 1 ). Други пут, када су просвијећени проповиједањем ђакона Филипа крштени од њега, црква Јерусалимска хити да им изјави учетће у даровима Духа светога и ради тога одашиље апостоле Петра и Јована 2 ). Најпослије, сваки пут, када је апПавле са својим сапутницима посјетио Јерусалим, црква их је Јерусалимска, у лицу знатнијих својих чланова са својим управником и пресвитерима, сусрела с миром и радошћу, као браћу. Наиме тако је овдје био примљен апостол незнабожаца, када је дошао ради ријешења неспоразума, који проузроковаше у Антиохији „лажна браћа" 3 ). А са тим миром он је дочекан овдје и при петој и пошљедњој његовој посјети Јерусалима: „и кад дођосмо у Јерусалим, прича писац „Дј. ач." примише нас браћа љубазно. А сјутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старјешине (пресвитери). И поздравивши се са њима казиваше све редом, шта учини Бог у незнабожцима његовом службом. А они чувши хваљаху Бога" 4 ). Још се видније показало то братско опћење у међусобном материјалном потпомагању цркава. Млада антиохијска опћина засвједочила је наиме на тај начин јединство мира с Јерусалимском црквом 5 ). Најпослије, на апостолском сабору ступови цркве — Јаков, Кифа и Јован непосредно Павлу и Варнави

Ј ) Дј. ап. XI, 19—24.

ђ 11ж1. Х(, 12, 14, 16.

») Дј. ап. XV, 1, 2, 4.

*) 11)14. XXI, 17—20.

5 ) ша. XI, 27 —30.