Источник

Стр 470

ИСТОЧНИК

Бр. 19.

При оцјени његова теолошког рада нужно је поглавито утврдити, шта је собом из Русије донио, како је то оданде донесено употребио и обрадио, шта припада њему, а шта не. Све су то важна и пуна значаја питања. Такође је у том погледу исти случај и са његовим белетристичним радовима, у колико се исти тим именом назвати могу, наиме: „Бој змаја с орлови" и „Трагедија о Урошу V." Од колика је утјецаја на прво дјело била народна пјесма можда ће се донекле и дати утврдити, но већ код другога дјела није толико тешко утврдити како је Рајић поступио са оргиналом Козачинскове трагедије, коју је допунио, па донекле и исправио. Вриједни и заслужни прото Димитрије Руварац веома је добро схватио, да је за оцјену дјелања Рајићева прије свега тачно и брижљиво прикупљена грађа потребна. Ради тога и латио се он да прикупи што је више могуће података за живот и рад овога знаменитога пиеца. Налазећи се у згодном положају, као библиотекар патријаршке библиотеке у Ср. КарлОвцима, пошло му је за руком, да новом досада неупотребљеном грађом, баци на дјелање и живот старога архимандрита много нове свјетлости. Рајићево школовање у Ср. Карловцима, његово бављење у Кијеву, пут из Русије у Св. Гору, његово професорско дјеловање у Карловцима, допуњено је и разјашњено новим подацима. Занимљиви су даље одношаји Рајићеви према владици, а потоњем митрополиту Путнику, који му је свагда био наклоњен и цијенио ученост и вредноћу његову. Интересних података пружа даље учени прото о историји Катихизиса у другој половини ХУП1. вијека, у којој је значајну улогу игр.чо Јован Рајић. С тијем у свези пружио нам је писац донекле и података за оцјену просвјетног и културног живота тадашњега вишега клира. Драгоцјени су такође и подаци о Рајићу као човјеку и калуђеру, који је по примјеру атонских калуђера и по правцу тадашње школе руске израдио себи чврсте принципе за живот и дужности калуђерске. На оенову преписке између Рајића и митрополита Стратимировића занимљиво нам освјетљава прото Руварац и чисца Рајића, који је у задњим годинама живота свога био нешто осјетљив и нагао, но ипак попустљив, особито ако би увидео, да је на погрјешном путу. Дирљиви су управо одноша}и између старога архимандрита и младога митрополита Стратимировића, који је Рајића ванредно поштовао, те бавећи се и сам науком, умио да оцјени његове заслуге и значај по историјску и теолошку литературу. И ако повучен међу четири зида ћелије своје, поглавито задњих година живота свога, када је много трпео од владике бачкога Јосифа Јов новића Шакабенте, интересовао се ипак Рајић и за напретке у науци, а стајао је у вези и са страним научницима и литератима. Са некима се и лично познавао, као нпр. са мађарским калочким каноником Стефаном Катоном, који га је с јесени 1798. у Ковиљу и посјетио. Расвијетливши овако на основу богате грађе живот Рајићев, прикупио је Руварац у овоме дјелу све Рајићеве списе и штампане и нештампане, од којих се великп дио налази у библиотеци патријаршкој, а један дио у Биограду, у библиотеци Српске Краљевске Академије Наука. Прегледавши овјј знаменити низ радова, човјек се у истини дпвити мора, колико је Рајић свога вијека радио и тек колико урадио.