Источник

Бр. 19.

источ11ик

^Отр. 4оо

кофагу (из Ш. вијека) у катакомби св. Калиста изображен је Одисеј са друговима на лађи. Поред лађе се виде три жене (сирене) са птичјим ногама. Једна од њих држи у руци ф^ауту, друга лиру, а трећа уо1ишеп. Уз то је исиисана ријеч ТУКА.Ш0 1 ). Да нема на тој слици те ријечи, нас се не би она ни тицала, јер је мотив чисто митолошки. Али ријеч та, управо два слова у тој ријечи (Т—сгих сопшшза или раШшШа и У; свједочи нам о хришћанскш поријеклу тога споменика. Но и без тога бисмо могли у овом митолошком мотиву уочити хришћански смисао. Одисеј се привезао за катарку, а својим друговима воском запушио уши, само да не чују и да их не очарају сиренски умилни гласи. Катарка представља често крст. Одисеј је био привезан за катарку, Христос је био прикован за крст. Катарка је спасла Одисеја од пропасти. крст је спасао цијело човјечанство. И као што су другови Одисејеви запушили уши воском, да не чују чаробнијех гласа сирена, које би их сурвале у пропаст, — тако и другови Христови треба да напуне уши Божанственом иауком Његовом, да се спасу од пропасти, у коју би их бацила примамљива уживања и страсти свјетскога живота. Између многих споменика, који приказују Исуса Христа под видом Орфеја, старога трачког појца и оснивача религије 2 ) споменућемо само два фресгса у катакомбама св. Климента. На једном је изображен како сједи, одјевен у кратку тунику са фришком капом на глави, међу дрвећем на хуму и свира у петоструну лиру. Око њега стоје дивљи звјерови са питомим животињама, па као очарани слушају му свирку. На другом опет сједи ме^у дрвећем у дугој туници и фригикој капи и на лавовском кољену држи четвероструну лиру. Звјериње, домаће животиње и птице слушају с удивљењем пјесму 3 ). Сличне су слике у у св. Домитили н св. Калисту 4 ). Дидрон-Шефер спомиње једну слику у рефекторијуму Ватопеда на којој је нацртана смрт у виду костура кожом покривеног, са косом у десној и српом у лијевој руци, а над њом натпис ° (стари Харон 5 ). Но и ако је то тако, ипак ми не смијемо из тога изводити, да су незнабожачке слике пастира биле модели, по којима су хришћански

Ј ) Хрисшифор^ ор. сН. стр. 116.

ОрФеј је био, по Јустину, први учите.5. полигеизма и процовиједао је три сто шездесет богова. Но пред смрт се одрекао тога учења и своме сину, као и свима другима који су га слушали, говорио је о једном Богу. {Хрисшифор^ ор. с11. стр. 167.)

3 ) Христофорњ, о. с. стр. 168.

Ј ) Кгаи8, Кота 8оМ. 8. 231.

5 ) 1)га^гоп-Зсћа/ег, Нап<11>. <1. Ма1еге1 уош Вег^е АШоз (Тпег 1885. стр. 227. прим. 4)»