Источник

Стр. 544

ИСТОЧНИК

Бр. 22.

а многе празнине и понунити. При пословима овакве врсте мора се дакле узети у обзир и домаћа наука а потребно је знати и српски језик, ако писац хоће да му дјело буде што потауније. Најпотпунији, а по нашему мишљењу, и најважнији је одјељак, гдје писац на оенову охридских синодских грчких протокола установљава хронологију охридских патријараха у времену 1660 —1767, као и ред ступања њихових суфрагана. Велику већину грађе црпао је писац из такозванога кодекса св. Климента у Охриду, приопћивши ту грађу у засебном одјељку са још њекојим подацима. Штета је само да писац није успио да лично у Охриду провјери своје пријеписе речепих аката, које је учинио у Цариграду гезр. у Халки. На основу те граће црта нам писац унутргшњи живот иатријаршије у пошљедњем вијеку њезина постанка. Ту се опширно говори о администрацији и финансијама патријаршије, о кандидовању и изборима патријараха, митрополита и епископа, о посвећењу, о одношају јерарха према фанару и турској влади и т. д. Ванредно је пластично нацртана даље борба домаће странке са фанаром, који је сваком приликом гледао да посади својега присташу на охридски пријесто. Одјељак овај интересан је по нас стога, што донекле баца свјетлости и на унутрашње прилике пећске патријаршије, у којој се такођер за пошљедњих година опажа борба између Фанара и домаће странке, док напокон не подлеже домаћа странка у неравној борби 1766. г., када бјеше збрисана самосталност пећске патријаршије. Како су нам веома мало познате унутрашње прилике у пећској иат]$ијаршији у ХУП. и ХУШ. вијеку, моћи ћемо по његато закључити из раснрављања Гелцеров* о избору патријараха. митрополита и епископа, као и о њихову одношају према отоманској влади, пошто је и пећска патријаршија живјела у аналогним приликама као и Охридска, те су према томе и поступци административне и финансијске природе морали и овдје бити слични са онима у опснјегу охридске патријаршије. Стога дакле нека је књига ова препоручена свима оним:а, који се баве са прошлошћу српске цркве, јер ће из ње цоцрпсти довољне поуке, а може бити да ће их она потакнути и на даља самостална истраживања. Р—ћ.

Кратак преглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Св. исповијед И иричест. У очи празника ев. Ваведенија приступили су св. тајни исповиједи професори (свјетовњаци) и питомци српско-православвог бого словског училишта у Рељеву, а такође и српско православни ученици и ученице нижпх и средњих школа у Сарајеву. На сам празник св. Ваведенија приступили су исти ученици и наставници св. тајни крви и тијела Христова. У Рељеву је св. тајну исповиједи и причести обавио пречасни господин Јоваи Ђоки%, парох сарајевски, а у Сарајеву са осталим ученицима њихови вјероучитељи. У краљевини Србији. Нодизање нове богословије. Дана 27. окт. т. г. изашли су чланови Св. Синода са министром просвјете, архитектом и ректором Богословије св. Саве на