Источник

Стр. 530

ИСТОЧНИК

Вр. 22.

о њему Јеванђеље, и јесте пошљедица саизвољавања Господњег на односну молбу демонску. Истина, при покушајима, да се погибао свиња објасни на нриродан начин — и молба демона тумачи се не као да долази од демона, већ од самог бијеспога, за којега је при његовој манији (к1ее Дхеу* било потребно да се ради свог исцјељења уживи у увјерење, да су демони из њега прешли у друге ствпрове 1 ). Но и против таквог тумачења опет свједочи само јеван^еоско причање органичким јединством својих дијелова, јер је прозба демона, да им се дозволи, да уђу у чопор свиња у тијесној везп са пређашњом њиховом молбом — да им се дозволи, да остану у том предјелу; — поелије неиспуњене једне молбе они се обраћају Господу с другом: ако нас изгониш, (по сравњењу са Марком и Луком не само из овог човјека , већ и — из овога иредјела), заповједи наи, да уђемо у крд свиња (Мат). Зацијело су демони молили, да остану у том предјелу, јер каквог би смисла она имала у устима болесниковим, да је изишла од њега лично?... Но отуда јасно истјече, да је погибао крдц неопходни, битни моменат у јеванђеоском причању о чуду у предјелу ^гадаринском: ако је Господ дао бијесовима дозволу, да у|>у у свиње ради њихове баш молбе, а не на ж.ељу бијеснога, тада је за том дозволом морала доћи погибао крда, јер су бијесовима, као што смо видјели, свињи били само као пут у ад, а по томе и њихова молба не би имала смисла, кад и они не би имали у виду пропаст тих животиња.

Ориси хришћанскога ткивота. од Епискона Висариона. (Чланци за народ). •— Преводи протопресвитер Ј. Нетровић, кр. проф. и катпхета у Загребу. Старост. Старост је у правом смислу одмакли узраст нашега живота. Кажемо: у правом смислу зато, што има не мало људи, по годинама не старих, но која је прије времена учинила немоћним старцима или болест, или невоља, или пороци. Било је вријеме, кад је живот људски трајао неколико стољећа а старост долазила касно. То је било за вријеме патријараха, до и послије потопа, до Аврама, који је умро у 175 год. Не можемо а да не признамо у дугу животу патријараха особито дјеловање промисла Вожјега : Ј ) што је бил.0 спољашњом потврдом исцјељења, слично оној, какву су, као што смо споменули, употребљавали јудејски егворцисти.