Источник

Бр. 22

ИСТОЧНИК

Стр 531

што су дуже патријарси живјели, тим се је брже множио род људски, тим су постајали оии богатији искуством и разумнији а кроз то и способнији, да буду руково^е младога покољења, што је нарочито било нужно у дјетињском, првобитном стању човјештва, — тим се је поузданије чувало божанско откровење и побожиа предања код поштоватеља истинитога Бога. У то вријеме, кад није било писане ријечи Божје, патријарси бјеху живом, вјерном књигом откровења Божјих. Један и исти чов;ек могао је сам чути једне и исте богооткривене истине и правила и казивати их другима кроз стотине година. Тако напр. Ноје, који је живио до потопа 600 год., могао је говорити са Енохом, сивом Ситовим, а отац Нојев, Дамех, могао је говорити са самим Ситом, сином Адамовим; усљед тога не само каснија откровења Божја, већ и прва, која су дата Адаму у рају, могла су пријећи у свијет посљепотопни у првобитној чистоћи и непонрије^ености. Осим нарочитога промисла Божјега, потпомогоше дуг живот патријараха и природни узроци. Бујне силе природе, која још није тако растрована гријехом као што је то било касније, прост, природни начин живота, сами састав човјечијега тијела, које је задржало довол*но првобитних савршенстава, јер што је било мање предака, тим је мање пошљедње покварености могло пријећи на потомке, — све су то таке околности, које дају предност првим временима пред потоњима. Течајем времена скратио се живот људски до граница, за које је још Мојсије рекао: Дана година нагиих свега има до седамдвсет година, а у јачега до осамдесет година (Пс. 89, 10). У осталом овдје се узима средња количина, јер се и касније валазило, а и данас има примјера, да људи живе до 100 и до 150 год. Сам Мојсије, оплакујући краткоћу људскога живота, умрије у 120 год. а уз то у пуној мушкој снази: И пе бјеху иошамњеле очи његове нити га снага издала (Пон. зак. 34, у). Има стараца, на којима је, као и на Мојсију, вријеме показало мало своју разоравајућу моћ. Халеву, савременику Мојсијеву, бјеше 85 година, кад је дошао у земљу обећану и тражио мјесто, гдје би се са породицом настанио. Он је био један од дванаесторице ухода, које је на 40 година пред тим послао Мојсије да уходе земљу Хананску. За искреност, с којом је Халев са Исусом Навином дао народу рачун о земљи, коју су уходили, и за показану у том случају тврду наду на Бога, обећао му је Мојсије добар дио земље обећане. Дође вријеме да се испуни обећање. Позивајући се на то обећање, тражио је Хнлев од Исуса Навина као свој дио Хеврон, који још није био очишћен од странога елемента, који се ту угњездио. Без обзира на велике године своје, Халев се одлучио л,а иде у сусрет опасности,