Источник

Вр. 23.

ИСТОЧ НИ К

бтр. бб!

Јевстатија Дучића тако|»ер 50 дуката у злату. Лежећи на самртничкој постељи, препоручи своме брату Тодору, да му његов уложак у српском школском фонду од 50 дуката још са 1000 фор. повиси, што овај и учини 15. јануара 1888. год. у износу од 173 дуката у злату на Мелентијево име. Мелентију највише у заслугу припада, што је у Требин-у под његовим предсједништвом заснована красна српска црква, која се још и сад гради и којој на далеко неће бити равне. Он је тој прекрасној цркви и темељ освјештао и даривао као прилог 500 фор. а.-в. Оволико до сад могох рећи о покојном Архимандриту Мелентију Перовићу; оволико до сад о њему сазнадох и имадох података, но свакако треба имати на уму, да је ово тек само блиједа и непотпуна слика. Мелентије је био човјек, кога би требао добар познаваоц — његов вршњак да опише и то један који живи у требињском крају, док још све о њему живо у памети стоји. У Требињу и околини о Мелентију се и сада толико говори, да би на први мах човјек рекао да је још жив, а томе није ни чуда. Мелентије је пуних 30 година за- сво) народ радио и иатио и много му корисшио. Народ ће га са оузама за дугб смомињати и знати цијенити колико је изгубио у љему у доба врло важно и пресудно. Добри Србине, храбри војводо и чесгаити духовниче Слава ти, вјечни и дични сиомен у Срисшву! С. Т. П. Закон и Јеванђеље. (Цаставак.) 3. С обзиром на овај утјешни карактер јеванђелске нравствености, не треба и сувише важности и значаја придавати очувању такозваних негативних заиокиједи: не убити, не чинити прељубе, не клети се, не судити се и т. д. „Правичност захтјева, да они, који се од злих дјела чувају и уздржавају, не добијају вјенаца ни хвале, већ само да не потпадају казви. И таква установа јасно се истиче не само у нашим (црквеним), но и у спољашњим законима. Убијца, веле закони, нека буде смрћу кажњен, али не додају: а онај, који не чини убијства, нека се награди. Крад.љивац, веле закони, нека буде кажњен, но ве налажу, да се дара и поклона удостоји онај, који се не маша туђега. Смрти подлежи прељубник, а не награЈјује се онај, који не посеже за туђом женом и који не нарушава мира брачнога. Треба хвалити оне, који напредују у добру, а не оне, који избјегавају зло. Стога