Источник

Бр. 23.

ИСТОЧНИК

Стр. 661

Ориси хришћанскога Љивота. од Епископа Висариона. (Чланци за народ). — Преводи протопресвитер Ј. Иетровић, кр. проф. и катихета у Загребу. (Свршетак.) У старацп је мудрост, и у дугом вијеку разум. (Јов. 12. 12.), рекао је Јов. Под мудрошћу, својственом стнрости, разумије се разумност т. ј. вјештина или искуство користити се животом на добро своје и ближњих својих и у славу Божју. Истина, такав разум може бити достојанством не јсдинога старачкога доба: људи од многих година не бивају мудри нити старци разумни , рекао је Јову млади пријатељ његов Елифас. И млади, по узрасту, могу бити стари по уму, — све је то тако; но с друге стране учвршћени годинама разум старчев има предност пред младим умом младићевим. Утјешљиво је видјети младића с мудрошћу старца. За таког младића обично говоре: он да]'е наду, он обећава много. Но како често видимо, да се те наде не испуњују, јер младић, који нас је задивљавао разумом не према годинама, у касније доба постаје примјером неразумности и лакоумља! Како се ^есто догађа, да људи, који су стекди многостручно изображење и наоружали се знањем, потребним за живот, не знаду ее користити тијем, кад ступе у јавни живот и на сваком кораку падају у погрјегаку и заблуду! Откуда су, веле, те погрјешке и заблуде, кад су правила разума и мудрости, које је стекао младић васпитањем, требала да га сачувају од њих? Откуда? од недостатка властитог искуства. Ствар није у томе, да имамо готова правила разума и да смо убије^ени о њиховој користи, већ у вјештини користити се њима у разним случајевима живота. А та вјештина не стјече се од једанпут. Човјек се учи док је жив. Живјети паметно учи сам живот. Младић, који почиње да живи самостално, не смије мислити, да му сад треба само жети плодове свога васпитања. Не, њему предстоји нови труд. До сада је он, може се рећи, живио туђим умом; сад се мо,ра прихватити свога. Не зна се, да ли ће младић скоро стећи свој ум, да ли ће скоро моћи рећи: ја знам то из личнога искуста и многобројних искустава и убје^ења; но старац има право да тако каже. Дуг живот обогаћује свакога искуством, које не само њега самога спасава од многих погрјешака у животу, већ може бити корисно и другима, ако ће други да се користе његовим савјетима. Старцима је својствено да надвисују људе мла|>е не само искуством но и моралним животом. Хришћански живот треба да је подвиг непрекиднога духовнога усавршавања: хришћанин треба да иде из савршеветва у савршенство, да постане човјек савршен, да постигне