Источник

Стр. 562

источник

Вр. ч*

ијвру узраста пуноће Христове. Ма како далеко да оде на путу савршенства, никада не треба да говори: доста је. Тај је пут тако дуг и тако тежак, да човјек живи тисућу година, још не би могао рећи да је постигао цијељ. А ко је ипак ближе тој цијељи, — младић или старац? Без сумње старац. Младић тек започиње духовни пут, а старац већ одавно иде по њему, окусио је на њему много искушења и опаснооти и много труда у борби с непријатељима спасења, није једанпут падао м ударао уз помоћ Божје благодати и иза свакога устајања све се више и више јачао у духовној борби. Ми с поштовањем гледамо на младота војника, који је могао да покаже своју храброст у рату с непријатељима отаџбине; али још веће поштовање заслужује војник, који је осиједио у боју и славом свршио свој војнички живот. Први нам даје само наду, да ће исто тако сјајно завршити своју војну као што ју је и почео; али се та нада може и не испунити. На против, на пошљедњега гледамо дивећи се његовим заслугама, заевједоченим многобројном искуством. Слично томе поштена старост има више права на наше поштовање, него младост, која у моралном погледу тек много обећаје. Искуство свједочи, да се мудрост и разум често не сједињују са старости, да многи младићи превазилазе многе старце у томе погледу. Стога писац књиге премудрости, дм умири растужене због преране смрти праведника, вели: Поштена сгаарост није у миогим годинама и не мјери се бројем годипа. Него /е мудрост сребрена коса човјека и неиорочан живот — узраст старости. (Прем. 4, 8 и 9). Но и у овим ријечима, које на очи не годе старости, индиректно се изражује поштовање према њој. Јер, зар не служи на част томе узрасту, што старозавјетни писац, желећи похвалити и ублажити младиће, који напредују у мудрости и разуму, не нађе ништа бољега да каже у похвалу њихову, него да их сравни са старијима по узрасту, којима су мудрост и разум тако својствени, као и старости? Морална достојанства, која красе старце, драгоцјени су не само сами по себи, већ и стога, што имају благотворни значај за ближње. Како је сретна породица, у којој живи мудри и морални старац! За дјецу и унуке он је — жива књига. која им казује о милосрђу Божјем, које је он толико пута у животу искусио. Он налази велико весеље у томе да им приповиједа за поу^у дога^аје из свога живота, сретне и несретне, кроз које га је промисао Божји водио спасењуЗа млађе нараштаје он је чувар и руково|> добрих предања и обичаја, наслије^ених од својих предака. Он, као анђео — чувар у својој породици, одупире се увлачењу штетног уплива са стране. Он је —