Источник

Бр. 23.

ИСТОЧНИК

Стр. 568

апостол Почетника свијета у својој кући; вријеме и искуство научише га спокојству и савлађивању себе у опћењу с ближњима. Он је давно преживио то вријеме, кад је сам волио о многом које чем препирати се и расрдити; сад се само са осмијехом сјећа тога времена и труди се да унесе у кућу дух мирољубивости и самовладања, подражујући у томе св. ап. Јовану Богослову, који је под старе дане чешће говорио својим ученицима: дјечице, љубите један другог. Добар уплив мудрога и побожнога старца не прекраћује се његовом смрћу. Одлазећи на вјечни покој, оставља у аманет својима домаћима, као најљепше нашљедство, успомену на она правила, којима се сам руководио у животу, а и друге је руководио. И гдје се свето чува та успомена, тамо заиста почива благослов Божји. — Не само у кругу домаћих, већ и у дјелима јавним имају старци велику важност. Такима се они спомињу код Јевреја за вријеме бављења у Египту. У лицу старјешина, као представника цијелога народа Израиљскога, Мојсије му објављује вољу Божју, да ће их извести из Египта (Исх. 3, 16; 4, 29), о приправљању пасхалнога јагњета (— 12, 21). По излазку из Египта, бирају се између старјешина чланови савјета њих 70, у помоћ Мојсију, да управљају народом (Числ. 11. 16). Старјешине постају главама племена Израиљских (Стор. 31, 28; 2 Цар. 19, 11), градовб (Стор. 19, 12; 21, 3 и 6; 1 Цар. 11, 3), пред чијим су вратима чинили суд (Рута 4, 1 и даље). Код народне жртве присуствоваху старјешине у својству представника свега народа Израиљскога (Лев. 4, 15; — 9, 1; 1 Цар, 15, 30). Нема сумње, да така опћа важност није увијек припадала старцима по узрасту; али је несумњиво, да }е она негда искључиво припадала њима и да су је касније раздијелили с људима, који се називаху старјегаинама само у почасном смислу. И до данас у добро уре^еним државама највећу важност у дјелима јавним припада већим дијелом старцима. И тешко тој држави, томе друштву, гдје се запостављају савјети стараца а претпостављају савјети младих. Ровоам, син и нашљедник Соломонов, није послушао стараца, бивших савјетника оца његова, који су савјетовали сину да буде попустљивији према поданицима. Слушајући ријечи младих вршњака, почео је своЈу владу пријетњама. Пошљедица тога бјеше, да је 10 кољена отпало од њега а он је остао царем само на 2 кољена. Пријетећи народу Израиљскому опћим невољама, спомиње Господ међу њима и понижење стараца а господство младића: II даЛу им кнезове младиЛе, и дјеца ~Ке им бити гостодари. II чиниЛе силу у народу један другоме и сваки ближњему својему; дијете ~Ие усшајати на старца и неиоштен човјек на иоштена (Исаија 3, 4 и 5). Несреће, којима Господ пријети Јеврејима, тешке су