Источник

Бр. 23

ИСТОЧНИК

Стр 565

милост једнима као награда за побожност, даје се она другима као пооштрење на кајање и поправљање. Бог трпи њихово недостојанство, очекујући од њих пдодове кајања и врлине, слично ономе, као што баштован, који се спомиње у причи Спаситељевој, не хити да посијече смокву, која му већ три године не рађа и нада се, да ће, ако је остави још за једну годину, уз марљиво окопавање и гнојење, донијети ипак рода (Л. 13, 6—9). Милостиви Господ самим дугим животом призива покајању старце, који дотле нијесу марили за своје спасење. И тешко њима, ако не донесу плодова, каквих тражи од њих Роспод, који им даје сва средства за спасење кроз своју св. цркву: молитве, тајне, читање св. Писма, поуке пастир^ црквених. 0, да би ,их уплашила судбина смокве, одре^ене да се посијече, ако не роди! На жалост, има не мало стараца, који не поштују милост Божју, којом се зову на покајање. Има не мало таких, који су одавно подијељени, али нијесу оставили младићскога лакоумља и имају развратно срце. То су они. који налазе задовољство у ширењу развратних мисли, подсмијевају се уредбама цркве, псују, пјанчују, хоће да су млади па су и раскалашни, непрестано су зло расположени, досаднп су свима и свакоме казивањем о својим страдањима, па се и жале, што су људи постали покварени и неваљали. Усред опће развратности и непоштења они, веле, да су бољи од других, — тако је велика њихива самообмана и самољубље! Има не мало стараца, страстних шкртица и саможиваца, до којих долази глас: безумниче, ову Ле поИ узети душу твоју од тебе, а чије Ле бити го, гито си сиремио? (Л. 12, 20). Нема ништа жалоснијега од таких стараца. Ако је младић одан свима овим наведеним пороцима, то је страшно. Но срце младићево је — мекани восак: на њему се лако могу изгладити утисци страсти, а тако исто утионути добро. Од младића се можемо још надати, да ће се с годииама отшетити и изправити. Но нада на исправак дубоко огрезлога у гријесима старца тијем ће се мање испунити што је краћи одмјерени дио живота његова. На све покушаје ваше да га уразумите кротким укорима он ће увијек одговорити једно и исто: мене је већ касно учити. Но нема бездна, из којега не би могла извући грјешника свемогућа благодат Божја. Она је спремна да пружи руку помоћи свакоме, јко само осјети потребу те помоћи и призове Бога да му се смилује. Стога нека старац не заглушује гласа благодати, којн га зове к спасењу, и остало вријеме живота нека употријеби на кајање и исправљање. Нека не говори: касно је Из приче Спаситељеве о посленицима у винограду, који добише једнаку плаћу од домаћина, ма да су неки од њих позвани на посао рано из јутра а други под вечер,