Источник

Стр. 566

ИСТОЧПИК

Бр. 23

— из те приче види се, да Господ не само да не одбацује од себе оне, који му долазе под крај живота свога, него је и готов дати им, ако се искрено покају, једнаку награду с онима, који су служили Богу од ране младости своје. У осталом ако се, уа помоћ Божје благодати, могу саасти људи који се касно обрате Господу, с друге стране не можемо јамчити за спасење оних, који су од младости живјели богоугодно. Та опасност погибељи грози онима између њих, који послије дуге и тегаке борбе с искушењима и страстима, под крај земал>ског живота свога не само ослабе у побожности, већ шта више скрену с пута, којим су дотле ишли у части, на пут порока и иепоштења, или ако се погорде својим моралним своствима, мисле о себи, као о великим праведницима. У овом случају могу они изгубити своју плаћу у Господа и биће слични лађи, која, препловивши пучину морску, удари у самој луци о бријег и пропадне. Стога побожни старци, ако не ће да изгубе своју плаћу у Господа, морају до пошљедњега даха једнаком ревношћу трудити

се у ДЈелу спасења. На завршетку навешћемо упутство ап. Павла ' о оним дужностима, које треба да врше старци. Он налаже ученику своме, Титу епископу, да говори старцима да буду трнјезни, поштени, чисти, здрави у вјери, у љубави, у трпљењу; старице да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру; да уче младе да љубе мужеве, да љубе дјецу; да буду п )штене чисте, добре кућенице, благе, покорне својијем мужевима (Тит. 2, 2—5)

О крсном имену. Говорио народу у св. арханђеоском храму у Сарајеву 8. нов. 1902. протопресвитер Димитрије Јанковић, консистор. савјетник. Драги вјерни! Двије су славе у православног Србина, које га од остале једновјерне браће његове одликују. Једна му је слава: крсно име, а друга му слава: празник светог Саве. И те двије славе јесу као два красна стуба на улазу у ону свету зграду, која се зове: православна, српска црква. Сви ми, који по благодати ту богомчувану зграду сачињавамо, по побожном примјеру нагаих старих светковасмо, светкујемо, па ако Бог да и од сада славићемо те лијепе славе, ма гдје били, и ма у којим околностима се налазили. И нека је благословен Бог наш, Бог