Источник

Бр. 23.

ИСТОЧНИК

Стр. 567

отаца наших, који нас је удостојио, да и са данашњим даном на једну такву славу осванемо, на славу овог светог храма, а уз њега и на крсно име многих од вас, браћо, који сте данас похитали, да у овом светом дому Бога и светога Арханђела поменете. Па радостан, што вас у тако лијепом броју овдје видим, желим, да вам уз поздрав празника — по свештеничкој ми дужности — о једној од те двије славе, о том пробесједим, шта је крсно име, и како се оно слави. Слушајте ме с пажњом! У оно вријеме, када је јеван|>еоско сјеме — ријеч Божија — на њиви Господњој изницати, а доцниЈе насупрот непогоди, и леденој студени толикијех година и плода доносити почело: нијесу вјерни имали овако лијепијех храмова, гдје би се на молитву сабирали, него су се скупљали око гробова, над моштима светих мученшса, и другијех светих угодника, који су у борби за Христа Господу своме етајали и падали, та ако је Божја воља била, вјеру своју и проливеном крвљу засвједочавали. Ту, на тим мјестима су први Хришћани Бога прослављали, и ту су себе и своје молитвене зборове први пут заштити светитеља препоручивали. А кад је временом вјера у Хригт своје спољашње непријатеље помоћу часнога крста побједила, када су велељепни храмови један за другим пропојали: првобнтни побожни обичај, да се оно мјесто, гдје се вјерни на молитву скуњљају, препоручи нарочитој заштити којег светог угодника, постао је законом, и од тога доба се сви храмови било самом Христу Спаситељу, било пресветој мајци Његовој, било којем од светих угодника посвећују и у њихово закриље на небу препоручуј^. А кад је напошљетку приспјело оно вјечним промислом одре^ено вријеме, када ће сунце јеванђеља и српски народ да загрије, тада су се стари наши, добро упућени од својих блажене памети првосвештеника на матер цркву угледали, те су себе и домове своје, као што црква храмове, једном од светих угоднигса препоручили, изабравши оног светитеља, на чији су се даи крстпли, на чији су дан окупани у бањи препоро^ења по благодати синови Христа и матере цркве постали. Тада су се оци наши завјетовали, да ће тај дан као успомену свога крштења у знак захвалности пред Богом за милост Нзегову, која их је на пут спасења извела, с кољена на кољено православно прослављати. И од тога доба — слава буди Богу, — гдје се са три прста крсти, а српски говори, свуда слави крсно име. Потомци се вјерно држе лијепога завјета побожних својих старих, и достојно прослављају тај нарочити празник својих породица.