Источник

Бр. 23.

ИСТОЧПИК

Сгр. 553

Исте ове године и турека власт га именује за члана у ,,Ираде Меџлису" (земал»ско управно вијеће) у Требињу, а требињска српека општина изабере га за свога предсједпика у коме га је својству и смрт затекла. Приликом освећења нове српске православне цркве у Мостару 1873. год. Митрополит Прокопије произведе Мелентија за Архимандрита. Од 1862. па све до 1875. год. Мелентије је живио на миру у манаетиру. У овом времену једанаест је година био управитељ манастира и дивно га бјеше оправио и у ред довео. Но године 1875. „невесињска пушка" громовито одјекну на све страве Српства и прекиде мирни Мелентијев живот у манастиру. Сад по трећи пут Мелентије прислања часни крст и св. Јеванђеље, а меће на се јуначко оружје, да свој народ брани од „Изјелица" Чим ово зачуше усташи из разних крајева Херцеговине и добровољци из Воке стану се под Мелентијеву заставу у манастир окупљати. Мелентије са устаницима нападао је Турке око манастира и Требиња и нападаје сузбијао. Али кад Турци оснажише у Требињу и околини, Мелентије мораде напустити манастнр и склонити се црногорској граници. Турци и сада манастир разоре и у пепео претворе. Мелентије већ сада не бијаше момче од двадесет година, него човјек у пуној мушкој снази, човјек од својијех четрдесет година, чувен н у народу врло уважен са евога јунаштва и врућега родољубља. Јуначки је Турке нападао и нападаје сузбијао, а устанак вјешто распростирао. Због овога Мелентије 1876. год. добије од руског добротворног комитета красну сабљу на поклон са натписом : Мелентији ПвровиЛјј игуману манастнра Дужи за храброст и сиособност у устанку Херцеговачком године 1875 — 6, која се и данас у Требињу код Мелентијева брата Тодора за спомен чува. Кад исте ове године у рат ступи и Црна Гора — црногорски књаз Никола I. постави Мелентија војводом шумским и одликује га великим крстом Данилова Еомандер-реда о врату. Три године усганак је овај трајао; три године Мелентије је са својим јуначким Херцеговцима тукао се противу Турака и свијао се по гудурама Херцеговине и Црне Горе, примјењујући ону пјесникову „Кућа моја чарна гора, а постеља камен ови.. ." Три године је јадни Херцеговац без куће и кућишта испијао чашу жучм — горкога свога искушења, пребијајући се од немила до недрага Њфад и овај се устанак доврши .. • Године 1878. аустријска војска окупира Босну и Херцеговину и прекиде петвјековву турску самовол>у у истим покрајинама. У поласку окупације на Требиње Архимандрит и војвода Мелентије нађе се у Дубровнику и са генерал бригао,ијером На^и изађе до Дријена, Херце-