Источник

Бр. 23.

ИСТОЧНИК

Стр. 555

никову поквасе својим сузама, и отпрате до вјечне куће. Покојников рођак а данашњи наш Впреосвећени госп. Митрополит Серафим опростио се с њим још и врло дирљнвом и тронутом бесједом у цркви, а госп. Стеван Правица, тадашњи учитељ а данас прото требињски, на гробу у лијепом говору истакао је покојникове заслуге и врлине. И многобројан народ био је на спроводу из околице Требиња Дубровника и Боке. Манастир толикога скупа, ваљда, још не памти. Ту је хитао и господин и сељак, богати и сиромах, велики и мали, да цјелива пошљедњи пут свога љубљенога и узоритога свештеиика и да му ода пошљедњу пошту. Покојни Архимандрит Мелеитије био је стаса крупна и висока, плећа широких, чела велика и испупчена, очију црних и оштра погугеда, руку и прстију особито дугачких; косу и браду имао је врло густу и црну, као што га ов^е слика у народном војводском одијелу приказује. Због љепоте брада му је остала у народу у приповЈедању. Један наш стари свештеник из Мостара пок. Петар Божић имао је у друштву обичај више пута рећи: „да ми је покојног Архимандрита Џамучине перо, Леонтијево (пок. Мит. Леонтије) здравље, а Мелентијева љепота и брада, знао бих како бих живио! -4 У младости био је Мелентије лијеп као најљепша дјевојка . . . Од свију уживања преко мјере волио је лијепо оружје и добре коње*). У цркви је био Мелентије врло достојанствен и прави свештеник, а у манастиру строг управитељ. „Типик" је, што но ријеч, вас на изуст знао и при божаственим службама њега се строго држао. На мла^е калуЈјрре особито је пазио и настојао да се у свему владају по прописима св. Саве. Овај манастир особито је волио и настојао вазда да му буде богат и одабран. И ако је манастир Дужи виже пута погоријевао, Мелентиј е је умио вазда наћи начина, да га убрзо оправи и подигне. Његов је манастир цвјетао вазда, сваком и у свако доба био је широм отворен. Тамо је свак долазио и свак се очински и пријатељски примао и испраћао; браство није никада за трпезу само сједало па ни у цркви није никад само било. Манастир је на народ