Источник

Стр. 584

источник

Бр. 24.

његов земаљски живот. У вријеме земаљскога зкивота умарао се од пута (Јов. IV. 6.), трпио је оск.удицу, жалостио се, плакао је, пролијевао је крвави зној, био је мучен при чему је искусио сву тежину жестоких мука, и најпошље је умро и био сахрањен као човјек. Но поставши човјеком, Госиод није престајао бити Богом, јер у њему и ако су сада двије природе божја и човјечја, сједињена су у њему нераздјељиво и чине једно лице Божје. Ушљед такога ипостаснога сједињења двије природе у Христу, човјештво се у њему приопћило божанству и обожило се т. ј. усвојило је од божанства све, што је кадро било усвојити, Нс губећи своје ограниченоети и човјечјих својстава и не сливајући се с божанством, обогатило се од божанства и премудрошћу и светошћу и другим божанственим савршенствима. Шта пак може нашем срцу рећи таково сједињење природа божанске и човјечанске у нашем Искупитељу ? Оно треба да буде извор наше утјехе и радости. Ако је Господ наш постао савршеним човјеком, то му морају бити блиске и појмљиве све човјечје немоћи, слабоети, болести и он ће зато похитати нама својом помоћи у тешким за нас приликама. Ако се у његовом лицу човјечје тијело, сјединивши се с божанством, тако проелавило и осветило, то треба ово да нам служи као увјерење, да ће се и наше тијело њекад прославити и обући у бесмртност. Ако најпошље Иекупитељ наш, поставши човјеком, није престајао бити Богом, то ми не треба, да се бојимо непријатеља нашега спасења, као Бог свемогући он има моћ, да побједи све и да нас насупрот свим препрекама приведе наслађивању вјечних блага (Полн. год. круг поуч. свлш. Гр Двлченка т. I. стр. 16^1. и т. П. стр. 682. и 683.). б. Из овога пак јеванђеља вг.дите ви бра%о, да смо ми иримЉени у најближе сросшво са сином божјим његовим ваилоИењем. Но кад и у свиЈету благородни хоће да имају и рођаке благородне, и не желе, да њихови рођаци каквим неморалним поступцима обесчасте своје благородство, и ако је оно само спољашње, временито, од свијета овога; то реците — какво благородство у мислима, осјећајима, жељама, намјерама, у ријечима, у поступцима тражи од нас син божјк јединородни, који је у ниручју очевом (Јов. I., 18.), потпуни учасвик у светињи очевој, бесконачна светост ? Да, сроство наше са сином божјим Господом И. Христом тражи од нас велико благородство, смјерност у животу. Нећу одвећ много рећи, ако кажем, да Хришћани треба да живе на земљи као анђели у тијелу — и ето зашто уздржљивост тјелесна у хришћанском свијету има високо значење. Но чиетоћа и цјеломудреност није једина врлина, коју од нас тражи ероство са сином божјим. Од нас се тражи простодушност — „дцл око тког т. ј. душевно просто, кн т -кло тко( (к-бтло к ^ дет - к (Мат. VI. 22.) т. ј. циоживот; тражи се душевна благост, смиреност, незлобивост, као што је рекао Опаситељ: „ ии ^ читјга ш ,нж(, мкш кротокг бс.иг и [л ^иржЂ крдцг/и-к". (Мат. XI. 29.); тражи се према ближима милосрђе, као што је он говорио: „Б&дите оуко /иилоирди, 1лко«! и отгцг кдш-к л1и .10[!рд -ћ бгтк 11 (Дука VI. 36.); тражи се уздржљивост: „Вшжлите же (ее^, дл ие когди штагчдвт-ћ »рдцл кишл шеаденп/иђ и шангтко/и -ћ и печлл/ии житеи1кил1и (Лука XXI. 34,)" ; тражи се индиферентизам према земаљском благу ; према јелу, пићу, оделу, слави овога свијета : „Не пецмтега д8ше» клшио, что ијте, илн что п 1 ете; ии т -блолп, клши.и-к ко что шелектеса : НЕ Д ^шн лн колћшл бГТћ пицји, и Т -&ло ОДЕЖДн" (Мат. VI., 25.) „ИфИТЕ ЖЕ ПрЕЖДЕ ЦДр :ТК1А СОж Т а И прлкдм его, И (1а к!а ПрИЛОЖДТЕА КЛЛ1"е " (МаТ. VI. 33); ТраЖИ Св