Источник

Вр. 23.

источник

Стр. 585

стрпљење : „В ћ тгрп^нун клшг /ч-ћ [ Т / лжнте дУшм клша " (Лука XXI., 19.); послушност, покорност цркви, јер је Господ рекао: „Пок^ждк цгрккн ш (огр^шикцш/и^, — иф! ж* и ц!ј)кокк прспУшлЕт-к, к8ди Т!к^ 1лкож! газмчникт> И /ИМТДрк". (Мат. XVIII. 17.). Видите ЛИ каква звојства тражи од нас сроство наше са сином божјим, који се нас~ради ваплотио ? Будемо ли високо цпјеиили своје сроство са Христом и не будемо лв сматрали ништа дражим од овога сроства н» овоме свијету — ни чинове, ни свјетска одликовања., ни евјетску славу, ни богатство, ништа: јер све, што је у свијету пролази, све је временито, а што је главно све је сујета; ако човјек, који има блага свјетска —- знатно поријекло, висок чин или богатство или свјетску образованост — нема вјере у Христа и не шљедује јеванђељу Христовом, јеван ђељу царства божјега, царства вјечнога, светога, блазкенога, то и неће одговарати своме позиву хришћанском. Побринимо се о стицању светости, као што је говорио Господ: „ЕУднт! кати , ткол: лз -к гклтг бг.ик Гогподк Еог -к клшћ (Лев. XI. 14.), или као што говори апостол: „лжр -к и.и-бит! н гкатогтк го кг^.ии, н^ж ! кро.и^" т. ј. без којих „ ННКТОЖ! ОуЗрНТЂ Го <ПОДд и (По .ТНО! ГОЧНН!Н1! ПрОТ. I. б!рП!К.1 ТО.ИТ1 I.). в) Дам, данашње јеванђвље набрајајуЛи третке Хрисшове ио тијелу, који се одликоваху живом вјером у Вога, поучава и нас овој вјери старозавјетних ираотаг^а Спаситељевих, вјери тврдој, постојаној и живој не у Спаситеља, којц $е доЛи већ у онога, који је дошао. Прослављајући светим пјесмама дивни збор еветих правједника старозавјетних, ми треба да се поучимо од њих живој в]$ри у Бога. Вјера у обећанога Спаситеља проникла је све њихово биће, — састављала је ^ако рећи душу њихову. — управљала цијелим њиховим животом и изазивала их на велике подвиге. „Вјером принесе Авељ бољу жртву него Каин, пише ап. Павле. — Вјером је добио Ноје откровење о ономе, што се још није видјело, будући побожан начини ковчег за спасење дома свога. Вјером се покори Аврам позиву, да иде у земљу, коју је имао да добије у нашљество и пошао је незнајући куда иде. Вјером је сама Сара (будући нероткиња) родила и покрај старости. Вјером Аврам, кад би кушан, принесе на жртву Исака и имајући обећање, принесе јединороднога. Вјером у будућност, благословио је Исак Јакова и Исава. Вјером је Јаков умирући благословио свакога сина Јосифова и поклонио се врху палице његове. Вјером се Мојсије кад достиже узраст, одрекао назива сина кћери Фараонове и вољаше страдати са народом божјим, него ли имати земаљску сладост гријеха. Вјером остави Египат не побојавши се гњева царева. Вјером учини пасху и проли крв, да ее онај, који губљаше прворођене не дотакне њих. Вјером пређоше црвено море; вјером падоше зидови Јерихонски пошље седмодневног обилажења. Гедеон, Варак, Сампсон, Јефтај Самуило и други пророци вјером побиједише царства, учиншпе правду, добигае обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрице мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у битци, рпстераше туђе војске. Вјером жене примише своје жртве из васкрсења. Други бише мучени, други поднесоше бој и ругање, па још и тамницу и окове, камењем побијени бише, од мача умираху ; иђаху у кожусима и козјим кожама, трпећи оскудацу, жалоети и срамоте; они; којијех цио свијет. не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама, по горама, по пећинама и по рупама земаљским. И сви ови добише евједочанство у вјери, не примише обећања" (Јевр. гл. XI.). А ми смо већ давно и давно добили обећано. По имену Христа, који је на земљу донио сва божја обећања, називамо се ми Хришћанима, а по важности ■ ј ! неопходности вјере за нас, називамо се ми вјернима. У чему се пак показује ' ( -'