Источник

Бр. 1. и 2.

II С Т 0 Ч Н И К

Стр. 13

руководећи се, с једне стране, духом хришћанске љубави и вјерске сношљивости, а с друге опет стране, снисходећи молби и жељи сродника умрлога. који моле свећеника православнога, да им не откаже Хригаћанске утјехе помолити се с њима скупа за упокој душе умрлога иновјерног хришћанина. Другога погледа придржавао са, међу осталима, и чувени митрополит московски Филарет, допуштајући домаће молитве и панихиде у дому за умрле лутеране. Но гледе овога сматрао је за основу могућности молитава ва умрле иновјерце њихово поштовање и уважавање вјере православне и свију њених обреда и обичаја. Сви они пак иновјерци, који се у животу своме са презрењем, па шта више и непријатељски, односише према вјери и Цркви Православној, немогоше бити учесници молитава са стране ове цркве. „Познавајући неколико лутерана — пише митрополит Филарет — који поштоваше и уважаваше вјеру и Цркву Православну, но који умријеше без да у заједницу њезину ступише, ради утјехе правих вјерних, дозволио сам за њих мслитву, и то не јавну у цркви, с којом они јавно у животу и не сјединише се, но помен само на проскомидији и опијело на дому" 1 ). Но у сваком случају слична долшЛа молитва за иновјерца може бити дозвољена само од надлежног епископа. Међу осталима, и спомена вриједни архиепископ херсонски Никанор, у својој бесједи пред смрт, изразио се о хришћанској молитви овако: „тек што страна истинитој цркви Христовој душа отиде у свијет не земаљски, св. црква која удвостручава молитве своје за вијчрне своје, који Богу отидоше, неповријеђено приводи домостроју правде и милости Божје и оне чланове, који нијесу њени и не учествују у примању вјере и тајана њезиних" 2 ). У опће, ни једна црква (не само православна) не може дозволити, да особе и лица, која су њезини чланови, имају заједничкога у тајнама и другим релнгиозним обредима са пошљедницима других вјероисповједи. И ово је посве оправдано већ и са гледишта саме Цркве. Иначе, дозвол^авајући без разбора црквено опћење међу људима разних вјероисповједи, Црква би упропастила и уништила саму себе 3 ). Синђел Иларион. ') „Собр. мн 4 н 1 и и от8нв. митроп. Моок. Филарета". Т. IV. отр. 277—288; Томг дополнит. стр. 186—188. 3 ) „ К ђ р4шен1к) вопрооовгв иап> области пастирскои практики и церковно-религЈовноМ жи8ни" Шевв 1896. стр. 82. 3 ) Москов. В4д. 1902. год. №\ 294.