Источник

Бр. 1. и 2.

II С Т 0 Ч Н И К

Стр. 15

т. ј. тријно и апсолугно — обзиром на све друге снјетске религије — достојанство Хришћанства као религијозве системе. V Пошто је питање о доставијерности или недоставијерности наших јевав^еља тако важно и има одлучно значење за достојанство наше вјере, за њену истину, утвр]јење или разорење у нашој свијести, држим да је са свим природно, да ко запита, зар не узимам на се одвећ смјели задатак и ужасну одговорност за његово успјешно ријегпење, кад ступам пред поштовани скуп образованих слушалаца са питањем: шта садрже у себи наша јеванђеља; како мисли беспристрасна историја, да ли доставијерну историју, као што тврди богословска наука вјерних, или измишљотине побожне фантазије — скуп бајака, као што мисли невјерија? Заиста, кад не бих доказа, које сам наумио, да изнесем пред данашњи скуп с једне стране ради историјске доставпјерности садржаја наших јеван!јел.а, а с друге да се оповргне гледиште певјерства на наша јеванђеља као на зборник бајака и измишљотина, —- кад не бих, велим, тих /1,оказа држао за јаке и непоколебнве, не бих се ни одлучио да изађем с њииа пред непристрасни суд образованих слушалаца. Ја их називљем таковима за то, јер они нијесу моји, него припадају самој историји, историји онога времена, кад су се појавила па свијет наша јеванђеља, што се неће састојати из каквих год теоретичких мишљења или апстрактних доказа, него просто из низа факата и то неоспорних, које једнако признају и вјерни и невјерни, који пас сви заједно, као што ћемо видјети данас, воде до непобатног закључка, да је исшоријскн доставијеран сав садржај наших јеванђеља. Надам се, да нико неће тумачити мојих ријечи тако, као да ја са свим неустрашиво и са самопоуздањем долазим са овим предавањем, које сам слободан изнијети пред поштовани скуп. На против ја се бојим, и то јако, крупних недостатака у њему, које ће опазити критика поштоваиих слушалаца. Но ти недостатци колико их год било и какви год били, на сваки начин биће моје личности, мога начииа излагања и развијања мисли и мога језика, у кратко да кажем — спољашње формалне стране мога предавања, а никако саме сугптине његове; не тога што ће се говорити у потврду доставијерности садржаја наших јеванђеља, а против митског састава њихова, него тога, како ће се говорити; јер, понављам, докази, које имам да изнесем за историјску доставијерност јеванђеља, а против признавања њихова садржаја за митски „држим за јаке и чврсте; за то сам се и одлучио, да иза^ем с њима у данашњем предавању на сриједу. Да прије^ем на ствар!