Источник

Стр. 18

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 1. и 2.

о чему нам се у изобиљу казује у јеванђељима, а што одлучно поричу невјерни критичари као недоставијерно и тврде, да сви натприродни елементи у јевавђеоском сликању Христа долазе од лица, која нимало нијееу знала оригиналнога, истинито — историјскога исивота и рада Христова на земљи. Да ВИДИМО! (Наставиће се.) Ориси хришћанскога Љивота од Епиекопа Висариона. (Члапци за народ). — Преводи протопресвитер Ј. Иетровић, кр. проф. и катихета у Загребу. Њешто о прелима и плесовима. Вријеме је дано ради приуготовљења за вјечност, — вели хришћанска побожност. Вријеме — капитал, вели савремена економска мудрост. У једном и другом случају треба вријеме цијенити и употребљавати према његову опредјељењу стога, гато сви дарови Божји треба да буду за нас драгоцјени и да их употребљавамо тако, да достигнемо ону цијељ, ради које су дани, да би могли умножити истинито наше добро, под пријетњом строге одговорности пред Вогом, ако их неправилно употребљујемо, јер се сваки капитал мора тако употребљавати, да донесе користи. Овдје нијесмо намјерни да набројимо све случајеве како не знамо, да се временом користимо, или што га злоупотребљујемо, већ ћемо обратити пажњу само на то, како се неразумно и без рачуна, како се шта внше нехришћански троши вријеме на вечерњтш састаицима, познатим под именом прела и плесова. Бивају каткад вечерњи састанци с похвалном цијељи — да један с другим измијени разумне, корисне по дугау, мисли и утиске^ да претресу каквогод корисио дјело, да проведу вријеме у читању корисне по душу, или у опће корисне и сазидавајуће књиге, у пријатељској искреној бесједи о свему, што се односи на опће и посебно добро. Такове су, на примјер, вечери књижевне, учене, или вечери, посвећене духовним разговорима. Вријеме, проведено у сличним састанцима, — није губитак, и треба желити. да се наше другитво навикне на њих све вигае и више, без пропуста и, разумије се, без да се наруше дужности црквеие, друштвене и друге. На жалост, већи дио наших вечерњих састанака има сасвим други карактер. Обичио се у вече састају не зато, да се проведе ври}еме, као што приличи бићу разумноме и хригаћанину, већ да тро^е вријеме, да се прокеде недостојним начином, и та се цијељ постиже, не може бити боље.