Источник

Бр. 1. и 2.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 23

и даИв вам се; тражите, и иаЛи Лете; куцајте, и отвориЛе вам се. Јер сваки, 7соум иште. мрима; и који тражи, палази; и који куца, отавориКе му се (Мат. 7, 7. 8.). Да примјенимо једну сличност из природе. Као што код електрине треба спроводник, да струја из батерије дође у какво тијело, да га задрма и загрије, тако и код благодати. Овдје је тај спроводник истинито схватање св. тајне и искреност наша пред Божјом благодаћу као пред самим Росподом Богом. Нема ли њих, благодат Божја попут живога огња, који чисти, горјеће, али не ће бити, ко ће ватру ту спровести до срца нашега, и још мање, ко ће се па пламену том загријати, одушевити и очистити. А онај, који спаја истиниту искреност и вјеру вјерних са Божјом благодаћу, јесте свештеник. Он као Христов смирени намјесник и слуга и као заступник вјерних изсоди их пред с>мо лице Божје. Отуда су вјерни дужни свештенику одавати достојно поштовање и љубав. Но о томе, драги моји, другом приликом. У тајнама, којима вас данас поучавам, вјерни су дужни свештенику особито искрени и истшшти бити. Они су љекари душе и тијела вашега. Осјећате ли дакле, да вас болест мори у тијелу или души због гријеха каква, морате им отворити срце своје и душу и рећи им, гдје вас рана тшити, да вам могу лијека наћи. А лијек тај са неба долази од самога Бога. И коме откривате срца своја и који вас лијечи, сам је Господ Исус. Свештеник је само слуга његов. Видите ли колико је потребна искреност и истина, кад се псповиједате. Не говорпте тада са људима, него са самим Богом. Лаж п неискреност је страшна и гадна, а у тајни свете исповиједи по човјека кобна и жалосна. Зар има истине и искрености, гдје се лаже и потајпо крије у мислима и жељама? Зар има опроштења, и зар се смпје повјерити пебесни дар Божје благодати човјеку невјерну и непоуздану? Зар Јуднним цјеливом да приступпмо чаши живота и спасења? И још да се надамо оправданп бити? 0, не! тако није иоштено ни човјечански! И људе варати ц лагати им, гријех је, који човјеку доноси пропаст добра нмена. Овдје пропаст вјечнту, пропаст Ананпјсву, описану у Дјелима апостолским (5, 1—10.). Кад је хтио апостоле преварити и сакрити половину имања свога, укорио га је св. апостол Иетар: Апани/а! зашто паиуни сотона срце твоје, да слажеш Духу свстоме? . . . ниЈеси људима слагао, него Богу. И казна за то била је смрт његова. Те ријечи св. апостола Петра нека су вам на уму, кад будете приступали св. тајни исповшести. Јер и ако при тајнп тој стојиш пред слабим свештеником, који не може продријети у срце твоје и душу, знај, да невидљиво прислушкује ријечи твоје сам Господ Исус.