Источник

Бр. 1. и 2.

Стр. 5

Исповиједање св. апостола Петра. Ив. Перовв. Пр евео Алекс. Живановић. (Осијек.) (Мат. 16, 13—20 ; Марк. 8, 27—30 ; Лука 9, 18—21). На сјевероистоку у Палестини лежи мало сеоце Ванија (Вашав) окружеио гомилом развалина. Те су рмзвалине сад тужни остатци старог града Панеје 1 ), који се на том мјесту дизао у давнини, а који је у вријеме земалзског живота Господа нашег Исуса Христа прозван Ћесаријом Филиповом. Панеју је прозвао Ћесаријом Филиповом четверовласник Филип у част ћесара Тиверија 2 ); а за разлику од оне Ћесарије, која је лежала на обали средоземног мора, ме^у Дором и Јопијом и која се звала Стратоновом 3 ); ова се Ћесарија прозвала Филиповом. Ћесарија Филипова је оно мјесто, гдје су Спаситеља свијета први пут у Његову земаљском животу признали за Оног а, којим је Он био по Своме суштаству, -—- гдје су Га Његови ученнци на челу с ап. Петром признали за Христа, Сина Бога живога, о чему нам причају синонтнчари јеван^елисти, а особпто св. Матеј, који излаже тај дога^ај подробније. У Ћесарију је дошао Исус Христос из Јулије Витсаиде недјељу дана пред славним Својим преображењем (Мат. 17, 1; Марко 9, 2; Лука 9, 28). Успут (Марко 8, 27), већ кад је био у њеној области (еге га [лергј — по Мат. ст. 13; та; умцхд по Марку, ст. 27.), Он послије молитве запита Своје ученике: ко говоре људи да сам ја (Марко 8, 27; Лука 9, 18)? или по ријечима св. Матеја: ко говорв људи да је Син Човјечји (Мат. ст. 13.)? Господ је истина знао за она неправилна мнијења, каква је имао о Њему народ, па пнта за њих ученике, желећи их побудити, да они одбаце та лажна мнијења народа о Њему и да њих изазове на правилан и истинити пут, да би они, по тумачењу св. Јована Златоустога „самим покретом питања били просвијећенн за више разумиј<-вање и да не би и они о Њему тако ниско мислили, као и'народ" 4 ). Имајући у виду такву премудру сврху Својих питања и важност њихову (која <) РНп. НГ84. Иа*;. V, 15. а ) Јосиф Флавије: Ап^и. ЈиЈаЈог. Х\ Г Ш, 2, 1. «) 1ћк1. XV, 9, 6. ') Бесједе на јевавђ Мат. у руском пријеводу Мосвва, 1843. д. II. стр. 416; Толков. на Евавг. Мате., Казанв, 1855. г., стр. 274.

стр. Теофилакт;