Источник

Стр. 6

[I С Т 0 Ч Н 1Т К

Бр. 1. и 2.

се рађа нз те сврхе), Он их је спремио молитвом, као што је обично молитва била почетак свију знаменитијих догађаја у ГБегову животу (Лука 3, 21; 6, 12; 22, 38—46). Он се без сумње у овој прилици молио Своме Оцу, да озари свјетлошћу истине све Бзегове ученике, да им даде прави појам о Њему, њихову Учитељу, каквог појма они још пијесу стекли, а страдање и смрт Шегова се већ ириближаваху. Та страдања п смрт нпјесу била ученицима господњим саблазан и нијесу могла поколебати вјере њихове у Њега — само зато, што су добили вигае или мање правилан и истинит појам о Њему; само су тада они могли разумјети та Његова страдања н смрт 1 ). При тумачењу самога питања Спаснтељека ученицима тумачи св. Писма, особито млађи, задржавају се и указују особито на израз: Сипа Човјвчјега (то7 б'Љ тоо Ау9-рс5>лои), дајући тим ријечима разан садржај. Но само св. Писмо јасно тумачи значење ријечи Син Човјечји. ГЈророк Данило је вкдјео у иоИним видјењима, како је са облацима пебесним имао као Син Човјечји, дошао д> Старога по дневима (Кет\'Ти демлш) и доведен пред 1Бега. II Њему се даде власт, слава и царство, да М-у служе сви народи, илемвиа и језици; власт је Његова власт вјечна, која нчИе ироКи и царсшво се Његово неЛе расуши (Даи. 7, 13 - 14). Вез сумње под Сином Човјечјим разумијева пророк Месију, ваплоћеног Сина Божјег, који се јавио међу људима као човјек, кт*. подовУн плотн гр'к\м (Рим. 8. 3.). И Исус Христос је узео назив Син Човјечји из пророчке ријечи Данилове. Тим називом је Он постојано Себе називао 2 ) и свагда га Себи присвајао у оном смислу и са оним значењем, како га је употребљавао пророк Данило. И кад је дакле питао ученике Своје, шта народ мисли о Њему, Сину Човјечјем , Он је хтио да чује из њихових уста мнијење о Себи као Месији, који се јавио народу као човјек. који му се показао и чинио као човјек, као пгго се изражава Јевтимије Зигавин 3 ). Називајући себе у том питању, управљеном на апостоле, Сином Човјечјим, — Месијом, Господ им је већ тијем указивао на то, да је народно мншљење о Њему, које је ишчекивао да чује од ученика, лажно, а тијем је спремао њихов ум, да узвишеније и дубље схвате Његову личност. Израз »тоу к07 тоО ауЗ-рмтои« према » јле « имао је у Христову питању дакле особито значење и зато се он не може сматрати ') ук1. Меуег, КгЦ. ехе§е1. НапсЊ. ић. <3. Еуап^. Ма11. 1804. 5. мзд. 2 ) Тренг тврди, да се у Новом Завјету израз Син Човјечји налази 88 пута и ни у јрднои елучају не окначава другог, него увијек Месију (В. Чудеса Госиода нашег Исуеа Христа по нријеводу Зиновљева, Москва, 1883, стр. 234); у ријечима самог Исуеа Христа он је употријебљен 77 пута (Види чланак „Наименоваше 1иеуса Христа Сбтномгб Челов'ћческим" у Чтец. Обш,. ЈГгоб. Дух. Просв. 1894 г. #ебр. и март). У том се чланку доказује, да се изразом Син Човјечји обично у Христово доба означавао Мееија, 8 ) Толков. Еванг. отб Мате. Шевт>, 1886. г., стр, 247.