Источник

Бр. 1. и 2.

И С Т 0 ч н и к

Стр. 7

евојевољним додатком св. Матеја, што допуштају њеки од тумача (н. пр. Холцман 1 ), указујући на то, што тога израза нема у јев. Марка и Луке. У овом случају, као и у многим другима, сличнима овоме, видимо, како јеванђелисти један другог допуњују, а не да они сами додају што. На питање Госпо^ње учеппцп одговорише: једии Те држе за Јовапа Крститељп, други за Илију,. њекц за Јсрелију или за једнога од иророка (Мат. 16, 14; Марк. 8, 28; Лук. 9, 19). За Јована Крститеља држаше Исуса Христа Ирод Антипа, који је Јована убио ради заклетве, којом се заклео кћери Иродијадиној. Мучен грижом пријеступне савјести он је, кад је чуо за. чудеса Христова, мислио, да тај чудотворчц није нико други, већ Јован Крститељ, коме је он скинуо главу са рамена (Мат. 14, 1 —11; Лук. 6, 14—28). А заједно с Иродом држаху Христа за ускрслог Јована и њеки из * народа (Лук. 9, 10), — вјероватно Иродове присгалнце 2 ). Илију је чекао јеврејски народ као претечу Месији, — Његова иретечу по ријечима пророка Малахпје, гдје Господ Саваот говори Изранљу преко пророка: Ј < јИ 0. ја /,'у вам иослаши Илију иророка. ирије него до!је велики и сшрагипи дан Госиодњи; и сами апостоли су чекали таквога Илију (Мат. 17, 10). Вјеровање, да ће се прије доласка Месиј.ша појавити Јеремија, поникло је из старозавјетног предања, да је тај пророк, по вољи Божј<|ј и по божанском откривењу и упутству, сакрио негдје у пећини скинију, ковчег и олтар кадиони, који ће тамо остати, сакривени од свих људидотле, док Вог не сакупи Св< ј народ (2. Макав. 2, 4—8). Зацијело је помогло, да се вјера у други долазак пророка Јеремије развије и оно опће јудејско мишљење, да је тај иророк посредник код Вога и молит, веннк народа израиљског, ради чега су њега по преимућсаву називали иророком Божјим (тт:рофг ; тгј5 тоО 0гоО, Макав. 15, 14). ГБеки су држали Исуса уопће за једнога од пророка, — старих, ускрслих из мртвих, као што се то види из причања св. Луке (Лук 9, 8 и 19). Да ли су ови пошљедњи чекали којег извјесног старозавјетног пророка, или су уопће вјеровали, да ће се појавити њеки пророк, али нијесу имали за то опредијељене личностп — то је немогуће ријешити; познато нам је само то, да су сјем пророка Илије и Јеремије чекали и пророк Исаију и то на основу обећаља Господа Сведржптеља, да ће послати у помоћ матери синова израиљских слуге Своје Исамју и Јеремију (3. Јездре 2, 18 3 ). Сва мјеста св. Иисма, па основу којих су Јудејци пред доласком Месијиним чекали којег старозавјетног пророка, очевидио су јудејски >) Б1е 8упор1. Еуап§. 1863. г. а ) Види Горскш : Истор. Еванг, и цер. Апостои. Москва, 1883. г,, стр. 211. 8 ) 0 свим тим јудејским очекивањима види у Вег1ћо1с14. Сћпв1о1. ји4. §. 15. р. 58 и даље.