Источник

Стр. 8

и с т 0 ч н и к

Бр. 1. и 2.

књижевници намјерно лажно тумачили 1 ), чему је индиректне потврде и у јеван^еоском приповиједању (Мат. 17, 10). Јасно је било из одговора апостола, да је појава Спаситељева била по народном мишљењу необична, да су сви признавали директан одношај Нзегов према Месији, сматрали Га за претечу Месијиног, само не за самог Месију. На први поглед та изјава Исусових ученика стоји у противрјечју са јеван^еоским свједочанствима, по којима су Исуса Христа од првог доба Његове дјелатности признавали за Месију, као што су Га на пр. признали за Месију два слијепца, која су ишчекивали од КБега исцјељења (Мат. 9, 27); готови бијаху, да Га исиовједе Месијом свједоци исцјељења слијепог и нијемог бијеснога (Мат. 12, 22); за Месију Га је признавала жена Хананејка (Мат. 15, 22); послије насићења пет тисућа људи са пет хљебова и двије рибе народна маса видјела је у Нзему пророка, који је дошао у свијет и хтједоше да Га прогласе царем — Месијом (Јов. 6, 14—15). Но то привидно противрјечје лако се тумачи тим, да, ма да су поједина лица признавала Исуса за Месију, ипак Га је опћи народни глас признавао само за Месијина претечу 2 ); ма да се дога|>ало, да су Га и цијеле гомиле хтјеле признати за Месију, но то је било само послије таквих Шегових дјела, која су одговарала њиховим појмовима о Месији, као о ноћном поли тичком господару, којем је био посао, пошто оснује теократско земаљско царство, да дарује јудејском народу политичку слободу и земаљску срећу. У прво вријеме опћег дјелања Исуса Христа без сумње је било више њих, који су Га признавали за Месију, но што је дзље ишло^ тим је мање било таквих, који су тако мислили, јер Он није оправдавао ни испуњавао њихових очекивања о оснивању политичког Давидовог царства 3 ). Вјера у Њега као Месију мало по мало уступаше мјесто мнијењима, која су побројали апостоли у одговору свом Господу, и у то вријеме, кад су они дали тај одговор, било их је већ тако мало, који су га прнзнавали за Месију, да апостоли нијесу на њих посебно ни указивали. Разлика народних мишљења о Исусу Христу и његова несагласност бијагае знак, да су та, мишљења погрјешпа; зато их не могоше правилнима признати ни ученици Господњи и зато их Он ; као што смо више примјетили, желећи чути од њих правилније мишљење о Себи и хотећи у њиховим умовима створити прави појам о Себи, ') тг <1. Окћаивеп, ВЉНзсћ. Соттеп*. №. ааттИ. ЗоћпМеп <1. N. Тез4ат. I. В(Ј., Кбп^вћег^, 1853,, стр. 516. 2 ) ујД. Меуег, КгШесћ — ехе^е4 Напс1ћис11 ић. 3. Еуап^. МаШ., стр. 349. прим. 3 ) уЈЈ. КеИ, Сошшеп4аг ић. 3. Еуап^. (Јеа МаМћ., ЕеЈрг!^, 1877.